Почетна страна
Радионица ЈАВНИ НАСТУП
У Белој сали Културног центра Крушевац одржана је радионица "Јавни наступ", на којој је публика имала прилику да се упозна са вештином јавног наступа. Радионичар је др. Зорица Дуковић, професор на Академији васпитачко- медицинских струковних студија- одсек Крушевац.
Радионица за израду радне биографије
U Beloj sali Kulturnog centra održana je radionica Pisanje SV-ja na kojoj su učenici srednjih škola imali priliku da se upoznaju sa veštinom pisanja radne biografije I propratnog pisma. Radionicu je održala Sonja Jevremović, stručni saradnik u Agenciji za regionalni razvoj Rasinskog okruga.
PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA LINIJA ŽIVOTA
„Linija života“ je film o slikaru i profesoru Milošu Bajiću. Ali i film o životu u 20. veku koji je podneblju Balkana doneo periode velikih razaranja i velikih obnova. O surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora. O 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive rade, stvaraju i naprave porodice. I o tome kako je glavni junak ovog filma svojom maštom i umetnošću pobedio smrt.
Изложба радова са 50. Ликовне колоније ДЕЛИБЛАТСКИ ПЕСАК Панчево
Изложба слика СВЕДОЧАНСТВО ВРЕМЕНАзванично је отворена у уторак 12.новембра 2019. године у 19 сати у Легату Милића од Мачве.
На самом почетку присутне је поздравила Виолета Капларевић, директорка КЦК. О Ликовној колонији Делиблатски песак говорио је Стојан Бошков, председник КПЗ Панчево.
Изложбу је отворио Чедомир Кесић сликар и један од оснивача Ликовне колоније.
Назив изложбе је СВЕДОЧАНСТВО ВРЕМЕНА будући да она говори и представља промене, уметничке правце и процесе, склоности, уметничке технике и друге значајне карактеристике које су карактерисале штафелајно сликарство у претходних 50 година.
Културно просветна заједница Панчево организатор је Ликовне колоније ,,Делиблатски песак“ која је основана 1969. године најстарија је градске културна манифестација у Панчеву и једна је из групе најстаријих и најуспешнијих ликовних колонија у Србији.
Колонија је дала велики допринос у израстању Панчева у значајни ликовни центар Србије, дајући допринос развоју ликовне културе у граду Панчеву и Србији.
Ликовна колонија је истовремено била и јесте ликовна манифестација, савремена уметничка радионица, стециште уметника, место настанка и приказивања Панчевцима чудесних слика, изазов за младе да се школују и крену мукотрпним али лепим стазама стваралаштва.
У протекла пола века у раду Колоније узело је учешће 430 уметника, од чега 104 из иностранства, око 220 из ликовних центара Србије и преко 100 уметника из Панчева и околине. У педесетогодишњем периоду, у Делиблатском песку настало је 1.300 уметничких дела, понајвише слика, скулптура, цртежа, графика и других ликовних облика изражавања.
Међународни карактер Колоније и уметници који су билигости, значајно су допринели квалитету и разноврсности уметничког стварања, доносили су увек по нешто ново уз присутну свест о потреби да се у кругу Колоније континуирано шанса даје најмлађим академски образованим ствараоцима.
Педесетогодишњица ликовне колоније ,,Делиблатски песак“ Панчево обележена је ретроспективном изложбом од 100 уметничких дела из Уметничке збирке ликовне колоније ,,Делиблатски песак“ Панчево по избору Милета Игњатовића, историчар уметности из Новог Сада.
Од ових 100 дела, у Крушевцу, у Легату Милића од Мачве , од 12. до 26. новембра 2019. године, изложеноје 46 слика и скулптура.
Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић
Представљање књиге СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА
Књига која обухвата широк временски распон од два века носи наслов који неодољиво романтично подсећа на шансоњерску носталгију коју је за собом посејао Арсен Дедић шездесетих и седамдестих година прошлог века и која се пренела и на мање градове као што је Крушевац и на музичаре који су томе давали свој лични тон. Али музичара јесте било и пре тога и музички живот мањих градова са различитим интензитетом се јављао и развијао али ретки су трагови и забелешке о томе, па је с тога једна оваква књига више него добродошла.Аутор, Радмила Мишић је успела да обједини и сачува све што је уз своје знање и ентузијам прикупила и приредила пратећи многе трагове, стрпљиво истражујући, или како би се народним језиком рекло, везла је ситан вез за који је потребно време и истрајност.
Ова књига садржи обиље података из музичког живота Крушевца, од оснивања прве банде, музичког састава за који је заслужан Филипера, Филип Ера Јовановић, зтим првог клавира који је пристигао 1903, преко салонског свирања који симболизује и слика на насловној страни Огњанке Ћосић Миловановић из 1917.године поводом добротворног наступа у корист удовица и ратних сирочади... Многа имена као да су проистекла из Нушићевих дела: Ранка Францускиња-Рене Луазо, поменути Филипера, певачица koja je у вароши омиљена била у другој половини прошлог века звана Рада Поштарче, разна живописна имена и надимци... Као документарне приче привлачне и забавне за читање. Поједини животи су као наговештаји романа који чекају да буду написани...
О садржају књиге говорила је ауторка Радмила Мишић на представљању у Белој сали КЦК пред публиком у којој се нашло доста музичара и познатих имена везаних за музички живот Крушевца.
О књизи су још говорили Небојша Лапчевић, у име издавача, Удружења Расинијус, затим Радивоје Симић, рецензент, Боривоје Ђорђевић, Златибор Крамарић и Бранко Симић, музичари који су поделили са публиком своја сећања и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.
У музичком делу наступио је хор ОШ Вук Караџић из Крушевца и музичари Душан Дуца Пејчић, хармоника, Милан Бата Петровић, клавијатуре, Мирослав Мића Живановић, вокал и Душан Ивановић, вокал.
Јелена Протић Петронијевић
