Почетна страна
БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА 2018.
Добитник овогодишње Беловодске розете је писац Радован Бели Марковић. Захваљујући се Граду Крушевцу и организаторима манифестације, он је изразио задовољство што је доспео у круг досадашњих добитника.
Пред препуним амфитеатром на отвореном у центру Беле Воде, беседу о овогодишњем добитнику је говорио Верољуб Вукашиновић, књижевник.
Награду му је на завршној вечери ове манифестације у центру Беле Воде уручила градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић.
Напоменувши да су чланови Савета једногласно донели одлуку да Беловодску розету добије Радован Бели Марковић, градоначелница Палуровић је нагласила да су људи попут њега пронели славу Србије и славу православља.
„Драго ми је што су чланови Савета једногласно донели одлуку да добитник овогодишње, 43. Беловодске розете буде Радован Бели Марковић – писац, који је у својим романима ухватио тескобу паланке, али и тежину коју историја и велике идеологије знају да намакну на леђа обичном човеку и супротставио им неумољиву иронију. Овакви људи су пронели славу Србије, славу православља, а на та дела сви морамо бити поносни“.
У име организатора Беловодске розете, присутне је поздравила, и добитнику награде честитала директор КЦК Виолета Капларевић
„Поштовани уметници, учесници 23. вајарске колоније и 8. Мозаичарске школе захваљујем Вам на овогодишњем учешћу у оквиру 43. Беловодске розете. И ове године сте показали да волите Белу Воду и Беловодски пешчар, коме сте, обликујући га, показали своје знање, вештине, љубав,додајући му једну нову димензију. Ваши радовио племениће трајно Музеј клесарства у Белој Води. Поштовани господине Марковићу, честитам Вам на заслуженом признању, са жељом да ова награда из Беле Воде, надомак престоног града Цара Лазара, својом посебношћу, заузме право место у Вашем духовноми стваралачком животу. „
Радован Бели Марковић прво се захвалио Граду Крушевцу и организаторима манифестације што је доспео у круг досадашњих добитника:
„Бити у овако одабраном друштву досад награђених је велики успех. Осећам велику радост што се мој рад цени, што се сагледао читав рад током моје каријере.“
Радован Бели Марковић, један од најзначајнијих и највећих књижевних имена савремене српске књижевности, рођен је у селу Ћелије, 10. октобра 1947. године. Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског “Напреда“ (1978 – 1994), политички функционер у Лајковцу и управник лајковачке Градске библиотеке. Књижевне радове – кратке приче, новеле и романе – објављује од 1969. Био је члан редакције “Књижевне речи“ и “Књижевне новине“. Заступљен је у неколико антологија приповедачке прозе, објављених на српском, немачком, енглеском и македонском језику. Поред Вукове награде, Радован Бели Марковић добитник је и великог броја угледних књижевних награда и признања: “Иво Андрић“ – за књигу приповедака “Сетембрини у Колубари“; “Бранко Ћопић“ и “Нолит“ – за роман “Лајковачка пруга“; “Бора Станковић“ и “Библиос“ – за књигу “Мале приче“; “Рачанска повеља“ и “Меша Селимовић“ – за роман “Лимунација у Ћелијама“; “Жак Конфино“ – за „Последњу ружу “Колубаре“; “Стеван Сремац“ – за “Оркестар на педале“. За свој најновији роман „Плава капија“ добио је награду „Печат времена“. У Ваљеву је добио награду “Здравко Лазић“ за новинарски рад, награду Културно-просветне заједнице за “Швапску косу“ као највиши домет у култури града 1989. године, награду ваљевског студија РТС за најзначајнији догађај у култури Ваљевског краја 1997. и награду листа “Напред“ за роман “Кнез Мишкин у Белом Ваљеву“ за највиши домет у култури Ваљева 2002. Члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Живи у Лајковцу.
Пригодан културно-уметнички програм, извели су и Душан Комненовић, победник фестивала „Прва хармоника“ у Сокобањи, победници Фестивала фрулаша у Прислоници у конкуренцији дуета Ранђел Минић и Радослав Симић, солиста РТС Тамара Ковачевић и победник фестивала „Царевчеви дани“ Софија Живић…
Светковини су присуствовали и заменик градоначелника Весна Лазаревић, помоћник градоначелника за друштвене делатности др Јелена Милановић, заменик секретара Скупштине града Јасмина Михајловић, директори јавних предузећа и установа….
Манифестацију су организовали Месна заједница Бела Вода и Културни центар Крушевац.
"СТРУКТУРА ПСИХЕ- ЕМОЦИЈЕ", психолог и психотерапеут Петар ЈЕКНИЋ
У петак, 13. јула 2018. године у Медија центру КЦК одржана је трећа од пет планираних психолошких радионица "СТРУКТУРА ПСИХЕ". Овог пута психотерапеут и психолог Петар Јекнић говорио је о емоцијама. Као и до сада радионица је обухватила велики број наших суграђана, који учествујући у интерактивном предавању доприносе побољшању свог и животу чланова своје породице. Следећа радионица заказана је за 17. август у истом простору.
Медијатор програма Јелена Ђорђевић
Конференција за новинаре- представљање програма за Јул и Лета културе 2018.
У Медија центру Културног центра Крушевац одржана је конференција за новинаре на којој су присуствовали в.д. директора Виолета Капларевић и главни и одговорни уредник Ненад Блажић, представивши програме за месец јул 2018. али и програме у оквиру Лета културе 2018.
Присустним медијима прва се обратила в.д. директора Културног центра Крушевац Виолета Капларевић: „ Јул и август у Културном центру Крушевац резервисани су за Лето културе. Припреме су почеле још пре два месеца а оно што ћемо реализовати је близу 40 програма намењених деци и одраслима. Уколико нам временски услови дозволе, већина програма реализоваће се на отвореном, летњој сцени КПЗ, културној сцени у Пионирском парку, башти Клуба КЦК, али и на једној сцени на којој до сада наши суграђани нису имали прилике да гледају програме Културног центра Крушевац, а то је Трг на Костурници.
Наша мисија је да све оно што радимо и организујемо приближимо нашим суграђанима у сваком смислу. Зато, сви програми које реализујемо, током читавог лета, биће потпуно бесплатни. Овогодишње Лето културе отварамо музичким програмом, једним у низу програма које смо спремили кроз наш музички опус и понуду, за све укусе и сензибилитете, џез, поп, рок. Једна новина за све љубитеље филма биће и летњи биоскоп Културног центра Крушевац у сарадњи са Француским институтом у дворишту КПЗ. Приказиваће се филмови из два циклуса, Омаж цезарима са четири филма и Велики рат са три филмске пројекције. Најмлађе очекује дечије лето културе у оквиру којег смо планирали низ изненађења попут дечијих представа на отвореном, пројекција цртаних филмова али и других садржаја. Вредно помена је и чињеница да ћемо ове године лето културе довести и у сеоске средине. У овом месецу имаћемо и две традиционалне музичке манифестације, Станислав Бинички у Јасици и Вулетове дане у Росици и Рибарској бањи. Посебно место на програмској мапи заузеће манифестација Беловодска розета која је основана још давне 1976. године са идејом да се представи културно уметничко стваралаштво и наслеђе и како би се живот на том простору учинио богатијим и садржајнијим. На савету Беловодске розете одлучено је да овогодишњи добитник буде Радован Бели Марковић, један од најзначајнијих и највећих књижевних имена савремене српске књижевности. Награда се додељује угледним ствараоцима из области културе и уметности.
БИОГРАФИЈА
Радован Бели Марковић, један од најзначајнијих и највећих књижевних имена савремене српске књижевности, рођен је у селу Ћелије, 10. октобра 1947. године. Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског ''Напреда'' (1978 - 1994), политички функционер у Лајковцу и управник лајковачке Градске библиотеке.
Књижевне радове - кратке приче, новеле и романе - објављује од 1969. Био је члан редакције ''Књижевне речи'' и ''Књижевне новине''. Заступљен је у неколико антологија приповедачке прозе, објављених на српском, немачком, енглеском и македонском језику.
Поред Вукове награде, Радован Бели Марковић добитник је и великог броја угледних књижевних награда и признања: ''Иво Андрић'' - за књигу приповедака ''Сетембрини у Колубари''; ''Бранко Ћопић'' и ''Нолит'' - за роман ''Лајковачка пруга''; ''Бора Станковић'' и ''Библиос'' - за књигу ''Мале приче''; ''Рачанска повеља'' и ''Меша Селимовић'' - за роман ''Лимунација у Ћелијама''; ''Жак Конфино'' - за „Последњу ружу ''Колубаре''; ''Стеван Сремац'' - за ''Оркестар на педале''.
За свој најновији роман „Плава капија“ добио је награду „Печат времена“.
У Ваљеву је добио награду ''Здравко Лазић'' за новинарски рад, награду Културно-просветне заједнице за ''Швапску косу'' као највиши домет у култури града 1989. године, награду ваљевског студија РТС за најзначајнији догађај у култури Ваљевског краја 1997. и награду листа ''Напред'' за роман ''Кнез Мишкин у Белом Ваљеву'' за највиши домет у култури Ваљева 2002.
О стваралаштву Радована Белог Марковића објављене су књиге Витомира Вулетића ''Радован Бели Марковић. Стилске и језичке игре'' (Ваљево, 2005) и Стојана Ђорђића ''Песничко приповедање'' (Београд, 2006).
Члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Живи у Лајковцу.
Присутнима се обратио и главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац Ненад Блажић представивши детаљно и све остале надолазеће програмске садржаје: „У току је изложба слика Олгице Стефановић ФРАГМЕНТИ СЕЋАЊА, ЋИРИЛИЦА, коју можете посетити до краја јула у Легату Милића од Мачве. У уторак, 10. јула у Клубу КЦК нас очекује концерт популарне музике, где ће наступити Срђан Новаковић и проф. Младен Тодоровић. У петак, 13. јула организујемо трибину Радионица психе, на којој ће предавач бити психолог Петар Јекнић. У понедељак, 16. јула на летњој сцени КПЗ биће одржан концерт Оркестра руских народних инструмената КАЛИЊГРАД, а истог дана, у истом простору, са почетком у 20:30 почиње рад летњег биоскопа ФРАНЦУСКИМ ФИЛМСКИМ КАРАВАНОМ, и то пројекцијом филмова из два циклуса (Омаж цезарима и Велики рат), који ће бити приказивани 16, 18, 19, 23, 24, 26. и 31. јула.
У петак, 20. јула је отварање Дечијег лета културе на платоу испред Клуба КЦК, а у суботу, 21. јула на летњој сцени КПЗ биће одржана промоција другог, проширеног издања књиге ПРИЧЕ ИЗ НЕЗАБОРАВА архимандрита Алексеја Богићевића. У понедељак, 2. августа представиће нам се добитник НИН- ове награде за 2017. годину Дејан Атанацковић, својим романом ЛУЗИТАНИЈА.
Уз традиционално такмичење КАРАОКЕ ОКРШАЈ, чија су полуфинала 16. и 22. августа, и финале 29. августа, очекује нас још доста програма за најмлађе.
Јул месец и цело Лето културе обилују програмима за све, од рок, поп и џез концерата, преко дечијих и представа за одрасле, изложба слика, промоција књига, до колаж програма. Тако да се Културни центар заиста потрудио да својим суграђанима приреди квалитетне и занимљиве програме током овог лета, а оно што је најзначајније, улаз на све програме је бесплатан. Добродошли!“
НАЦИОНАЛНИ ДАН НАУКЕ
Културни центар Крушевац је учествовао у обележавању националног Дана науке ( 6. јула 2018,) на платоу испред Дома синдиката штандом на којем су представљени: часопис Путеви културе, зборник Крушевачке филозофско књижевне школе , Каталог Фестивала Златна кацига и промо материјал Златне кациге.
Одржан Савет БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ
На основу чл.9. и 13. Правилника o организацији, начину рада и додели награда манифестације „Беловодска розета“, Програмски савет за доделу награде, на седници одржаној дана 04.07.2018.године, донео је
О Д Л У К У
- Добитник награде „БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА 2018“, за изузетан допринос српској култури и уметности, је Радован Бели Марковић, књижевник.
- Награда „БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА 2018“ биће уручена добитнику 14.07.2018.године у амфитеатру Беле Воде, а чини је камена розета.
О б р а з л о ж е њ е
Савет за доделу награде „Беловодска розета“ је одржао седницу дана 04.07.2018.године.
Комисија за предлагање програма манифестације и кандидата за награду „Беловодска розета“ је Програмском савету доставила кандидате Радована Бели Марковића, књижевник и Зорана Христића, композитор, за избор кандидата за добитника.
На седници Савета разматрани су приспели предлози од стране Комисије за добитника „Беловодске розете“ и након анализе биографија предложених кандидата, Савет је донео једногласно одлуку, да овогодишњи добитник „Беловодска розета“ за 2018.годину буде Радован Бели Марковић, књижевник.
Радован Бели Марковић, један од најзначајнијих и највећих књижевних имена савремене српске књижевности, рођен је у селу Ћелије, 10. октобра 1947. године. Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског ''Напреда'' (1978 - 1994), политички функционер у Лајковцу и управник лајковачке Градске библиотеке.
Књижевне радове - кратке приче, новеле и романе - објављује од 1969. Био је члан редакције ''Књижевне речи'' и ''Књижевне новине''. Заступљен је у неколико антологија приповедачке прозе, објављених на српском, немачком, енглеском и македонском језику.
Поред Вукове награде, Радован Бели Марковић добитник је и великог броја угледних књижевних награда и признања: ''Иво Андрић'' - за књигу приповедака ''Сетембрини у Колубари''; ''Бранко Ћопић'' и ''Нолит'' - за роман ''Лајковачка пруга''; ''Бора Станковић'' и ''Библиос'' - за књигу ''Мале приче''; ''Рачанска повеља'' и ''Меша Селимовић'' - за роман ''Лимунација у Ћелијама''; ''Жак Конфино'' - за „Последњу ружу ''Колубаре''; ''Стеван Сремац'' - за ''Оркестар на педале''.
За свој најновији роман „Плава капија“ добио је награду „Печат времена“.
У Ваљеву је добио награду ''Здравко Лазић'' за новинарски рад, награду Културно-просветне заједнице за ''Швапску косу'' као највиши домет у култури града 1989. године, награду ваљевског студија РТС за најзначајнији догађај у култури Ваљевског краја 1997. и награду листа ''Напред'' за роман ''Кнез Мишкин у Белом Ваљеву'' за највиши домет у култури Ваљева 2002.
О стваралаштву Радована Белог Марковића објављене су књиге Витомира Вулетића ''Радован Бели Марковић. Стилске и језичке игре'' (Ваљево, 2005) и Стојана Ђорђића ''Песничко приповедање'' (Београд, 2006).
Члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Живи у Лајковцу.
Имајући у виду све горе наведено, Савет је сходно одредбама Правилника o организацији, начину рада и додели награда манифестације „Беловодска розета“, одлучио да ово значајно и престижно признање, понесе Радован Бели Марковић, књижевник, као предани чувар српског језика и писма, који је културним и књижевним радом допринео стилском богатству у савременој српској прози, за изузетан допринос српској култури и уметности, па је у складу са тим и донео једногласно одлуку као у диспозитиву.
Председник Савета:
Јасмина Палуровић
