Почетна страна
Obeležen Mesec starih
U sredu, 18. oktobra, u Gerontološkom centru Kruševac održan je kulturno umetnički program povodom obeležavanja meseca starih. U programu su učestvovali: srednji folklorni ansambl KUD-a "Bistrica" iz Dvorana i mladja grupa PEA "Lazarice" iz Kruševca. Svojom pesmom i igrom podsetili su bake i deke, korisnike centra, da tradiciju i kulturu čuvaju i da neće dozvoliti da se zaboravi. Organizator programa je Kulturni centar Kruševac.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА СТЕВЕ СЕЛАКА, МОТИВАЦИОНОГ ГОВОРНИКА
Пред публиком Беле сале КЦК своје књиге (ЗАПИСАНО У ВРЕМЕНУ и КЊИГА ЖИВОТА ...) представио је Стево Селак, мотивациони говорник из Бања Луке. У питању је личност са необичним искуством, медицински феномен, неко ко је доживео три пута клиничку смрт, неко ко се није мирио са животним поразима већ их претварао у победе. Човек по образовању политиколог и економиста, остварује, како каже, посебну мисију као писац и визионар... Овај догађај је организован од стране Агенције АРТЈАН из Крагујевца а у име агенције наступио је Душан Петровић, директор.
ПРВА ДЕЧИЈА РАДНА АКЦИЈА "ГРАДИМО МОСТОВЕ МЕЂУ ГЕНЕРАЦИЈАМА"
Удружење грађана Слободиште и Културни центар Крушевац организовали су Прву дечију радну акцију „ГРАДИМО МОСТОВЕ МЕЂУ ГЕНЕРАЦИЈАМА“ поводом 40 година од прве радне омладинске акције у Крушевцу, под покровитељством Града Крушевца а у оквиру ОКТОБАРСКИХ СВЕЧАНОСТИ ГРАДА, 14. Октобар -Дан ослобођења града 2017 . На радној акцији учествовали су ученици из ОШ Драгомир Марковић и ОШ Јован Јовановић Змај, подељењи у 5 бригада: ОРБ Расина, ОРБ Јастребац, ОРБ Багдала, ОРБ Слободиште и ОРБ 14. Октобар. Бригаде су водили стари и искусни акцијаши: Милован Бучић, Миладин Исаиловић, Славољуб Зорнић, Викторија Милетић и Предраг Весић. На Слободишту је засађено 40 бреза, дар предузећа Србија Шуме - Шумско газдинство Расина. У фабрици 14. Октобар, засађена је једна јапанска трешња,коју је донирало ЈКП Крушевац.
У оквиру радне акције одржана је и ликовна колонија Градимо будућност, на којој су учешће узели ученици из крушевачких основних школа: Драгомир Марковић, Владислав Савић Јан, Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, и Доситеј Обрадовић.
Најбоље радове са ликовне колоније Градимо будућност, оценио је стручни жири у саставу:
Марија Стојадиновић, председник жирија
Братислав Алексић, члан
Рајна Алексић, члан
Присутнима су се обратили председник Удружења грађана „Слободиште“ Миљко Минић и в.д. Културног центра Крушевац Виолета Капларевић а радну акцију и колонију отворила је помоћница Градоначелника за друштвене делатности Јелена Милановић.
Радној акцији присуствовали су Оливера Дреновац, помоћница Градоначелника за екологију и Синиша Максимовић, заменик председника Скупштине.
Заменица директора КЦК Јелена Вељковић и главни и одговорни уредник у КЦК Ненад Блажић уручили су захвалнице и дипломе учесницима радне акције и награђенима на ликовној колонији.
Уредница дечијег програма
Рајна Алексић
НИН-ова НАГРАДА- гост писац ИВАНА ДИМИЋ
У другом делу програма уприличен је сусрет са добитником НИНОВЕ НАГРАДЕ за роман 2016, Иваном Димић. Представљен је награђени роман АРЗАМАС, уз драмске фрагменте из књиге које су прочитали чланови Студија говора и глуме БАТА МИЛАДИНОВИЋ: Миљана Гагић, Никола Ристић, Павле Станковић, са наставником Лидијом Ужаревић. Програм је водила Јелена Протић Петронијевић.
Техничка подршка: Бранислав Симић, Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Горан Бабић и Славко Радошевић.
ЗАТВАРАЊЕ САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА
Завршне вечери Сајма књига и издаваштва Расинског округа подељене су награде најуспешнијем издавачу (ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ), најбољој књизи из области науке ( ТЕСЛА, аутор Милован Матић, Ботуња, Брус), најбољој књизи из области поезије (Одломци о позном, аутор Милан Вучићевић) и награда за издање периодике (часопис ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, издавач КЦК). Награда за књигу прозе није додељена.
Жири је радио у саставу: Гордана Влаховић, председник, др Велибор Лазаревић, Јелена Протић Петронијевић, Миљко Вељковић и Бранислава Милошевић. Председница, Гордана Влаховић је прочитала записник о раду Жирија и наградама уз образложења. Награде је уручила Виолета Капларевић, в.д.директора КЦК.
Изведена је и једна музичка тачка (Ђорђе Антић, труба и Видан Столић, клавир, професори Муз.школе у Крушевцу). Водитељи програма: Лидија Ужаревић и Јелена Ђорђевић
Културни центар
Крушевац
Број______________
Од 12. 10. 2017.
ЗАПИСНИК ЖИРИЈА СЕДМОГ ОБНОВЉЕНОГ
САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА 2017.
У четвртак, 12.10.2017, седмог по реду, обновљеног, Сајма књига и издаваштва Расинског округа 2017, заседао је жири.
Састав овогодишњег жирија чинили су: Гордана Влаховић, председник; др Велибор Лазаревић, члан; Јелена Протић Петронијевић, члан; Миљко Вељковић, члан; Бранислава Милошевић члан.
Одлука жирија је:
- Да се награда РАСИНСКИ ЦВЕТ за издавача године додели Историјском архиву Крушевац, због бројних издања која су плод дугогодишњег врло темељитог истраживачког рада, сарадника и запослених у овој установи.
- Да се награда за књигу године у области науке додели Миловану Матићу из Ботуње код Бруса за научну монографију ТЕСЛА.
Ово значајно дело Милована Матића плод је вишедеценијског преданог истраживачког рада и обилује бројним архивским и фото материјалом. Аутор је Теслу сагледао у ширем контексту као научног генија; али и као родољуба и друштвено ангажованог научника. Имајући у виду све ово Жири је монографију ТЕСЛА наградио овим признањем.
- Најбоља књига из области поезије је књига Одломци о позном Милана Вучићевића из Крушевца.
Ову књигу песама објавила је Повеља из Краљева у престижној едицији Поезија данас.Многе од ових песама су објављене у врхунским књижевним часописима као и у стручној периодици. Песме у збирци Одломци о позном су својеврсни поетски фрагменти који нас враћају у сећање на будућност.
- Расински цвет из области периодике добио је часопис Путеви културе, Културног центра Крушевац.
Часопис је настао из потребе да се забележи оно најзначајније од програмске делатности установе. Временом је прерастао у својеврсну културну хронику града, Расинског округа и шире. Окупља велики број сарадника из различитих области кулуре и уметности и афирмише стваралаштво младих.
- Награда за прозу није додељена.
Напомена Жирија учесницима Сајма: Жири моли све излагаче због правог увида у квалитет издања за награде Сајма, да убудуће достављају по пет примерака од предложеног наслова за награду.
Записничар Жири
Љиљана Панић Гордана Влаховић, председник с.р.
Др Велибор Лазаревић, члан с.р.
Јелена Протић Петронијевић, члан с. р.
Миљко Вељковић, члан с.р.
Бранислава Милошевић, члан с.р.
ПРЕДСТАВЉЕНО ИЗДАВАШТВО АРТ КЛУБА СПС
Последњег дана Сајма књига и издаваштва Расинског округа, своју издавачку делатност представио је Арт клуб СПС . Представљене су књиге поезије Градимира Карајовића "Осмех жене-еликсир живота", Стефана Кнежевића "Мирис душе", "Љубав и треће доба" Милана Тодосијевића, као и књига проф. др Павла Бубање "Лествичник мира у просторима људског света". Издања Арт клуба СПС-а изазвала су велику пажњу посетилаца Сајма, како на штанду тако и на самој промоцији.
Јелена Ђорђевић
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИЗДАВАШТВА БИБЛИТЕКЕ "ЈЕФИМИЈА" ИЗ ТРСТЕНИКА
Сајам књига и издаваштва настављен је представљањем издања Народне библиотеке "Јефимија" из Трстеника. У програму су учествовали: професор Милош Петровић, Мића Бабић и Верољуб Вукашиновић, директор Народне библиотеке "Јефимија". Уредник програма је био Небојша Лапчевић.
ПРЕДСТАВЉЕНО ИЗДАВАШТВО ВИСОКЕ ШКОЛЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
На овогодишњем Сајму књига и издаваштва Расинског округа 11. број научног часописа Синтезе и књиге у оквиру своје издавачке делатности представила је Висока школа струковних студија за васпитаче из Крушевца.
50 година образовања учитеља и васпитача у Крушевцу, Методика развоја говора, Методика упознавања околине Општа педагогија Истраживање у васпитању и образовању , само су неки од наслова издања које је издавачка редакција ове школе пласирала у циљу што боље едукације студената и свих оних који се у било ком сегменту баве децом и младима. Издања ове високошколске установе представили су директорка Зорица Дуковић, проф. др Милентије Ђорђевић и технички уредник часописа проф. Иван Томић.
Јелена Ђорђевић

















