Почетна страна

ТЕШКО ЈЕ БИТИ МЛАД

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА „КРУШЕВАЦ“ Од 12. 09. до 18. 09. 2024.

СНОВИ ЈЕДНОГ РОБОТА

(СИНХ.)

У 18,00

Жанр: Анимирани

Траје: 102 минута

Један пас који живи на Менхетну уморан је од свог усамљеничког живота. Решио је да себи направи пријатеља – робота. Њихово пријатељство постаје све веће и тако нераздвојни воде живот карактеристичан за Њујорк осамдесетих година прошлог века. Једне ноћи пас је присиљен да остави робота на плажи, што га чини веома тужним. Да ли ће се њих двојица ипак некада поново срести?

Језик: шпански

Узраст: 9+

78 ДАНА

У 20,00

Жанр: Драма

Траје: 82 минута

Март, 1999. Мало место у Србији. Након очевог одласка у војску, сестре Соња (17) и Драгана (15) започињу видео дневник. Дани пролазе док снимају мирну природу око себе, дрхтавно ноћно небо током ваздушних напада и задиркивање своје седмогодишње сестре Тијане. Стварисе мењају када мистериозни дечак и његова стидљива, млађа сестра стигну из Београда и уселе се у комшијску кућу. Ускоро, нова пријатељства, први пољупци и прва разочарања замењују страх од бомби

Цена улазнице: 300,оо дин.

Контакт: 421-208

ДАНИ РАДОЈКЕ И ТИНЕТА ЖИВКОВИЋА

Документарни филм ДАР ПУСТИЊЕ МОХАВЕ, аутора Драгослава Гогића

У Белој сали Културног центра Крушевац у петак, 6. септембра, крушевачка публика је у даху испратила још један ауторски рад Драгослава Гогића, ДАР ПУСТИЊЕ МОХАВЕ.

Драгослав Гогић је до сада обишао неколико десетина земаља и из сваке од њих донео путописне, непроцењиве документарне филмове снимане на оригиналнан, аутентичан начин који публику очаравају од првог до последњег кадра. После највећих планинских масива на свету, Хималаја, Алпа, Килиманџара, Арарата.... овога пута Гогић нас је одвео на пут кроз пустињу Мохаве. Документарац је сниман 25 дана у пустињи Мохаве. Огромно пространство које заузима територју четири државе: Калифорније, Неваде, Аризоне и Јуте. Пространство боје меда у себи чува неке од националних паркова који су најлепши на свету: Велики кањон, Ватрену долину, Зион, Чаробни град стена....У насељима вреле пустиње живи доста Срба, па је аутор посебну пажњу посветио управо Србима у овом делу Амаерике, сведочећи о њиховој виталности и прилагодљивости.

Следећа етапа, по речима овог неуморног новинара, планинара, авантуристе је Патагонија у Јужној Америци.

Дани камена пешчара - Брајковац

У недељу, у Брајковцу по други пут, у славу и част пешчара из овог села, одржана је манифестација "Дани камена пешчара", у организацији Организационог одбора манифестације из Браковца, МЗ Коњух, КУД "Герасим Вујић" из Коњуха и Културног центра Крушевац. Културно уметничком програму, предходила је радионица "Знање, уметност и разгледање (скулптура од камена)", затим представљање обичаја доношења и освећења камена из мајдана и такмичење у бацању камена са рамена. Посебна гурманска атракција било је сада већ традиционално, печење вола на ражњу.

38. Међуокружни Сабор народног стваралаштва “Падешки кладенац 2024.”

Скоро, па пуне четири деценије ова традиционална Манифестација окупља фолклорне и певачке групе, солисте-певаче и солисте на традиционалним инструментима из нашег Расинског и околних округа. Тако је било и ове године, са шеснаест пријављених културно-уметничких друштава, која су након подизања заставе Сабора уз звуке фруле, продефиловали испред великог броја публике.

Скоро четири деценије ова Смотра народног стваралаштва представља умеће народног духа и на тај начин чува, оживљава и преноси културну баштину српског народа,под окриљем Града Крушевца у организацији Културног центра Крушевац, КУД-а “Полет” из Падежа, Месне заједнице Падеж и Црквене општине Падеж. Присутне госте, учеснике и организаторе на самом почетку програма поздравила је Виолета Капларевић, директорка Културног центра Крушевац, док је манифестацију отворио помоћник градоначелника Дарко Андонов.

У оквиру манифестације у порти цркве Пресвете Богородице у Падежу реализована је традиционална ликовна колоније и отворена је изложба старинских зготовљених јела. Своје умеће у спремању јела показали су: Етно удружење “КУКЉИНСКО ПРЕЛО“ из Кукљина, КУД "Кривељ" из Бора, КУД "Бистрица" из Дворана, КУД "Полет" из Падежа и КУД “Радомир Јаковљевић- Јакша“-Етно секција из Велике Ломнице.

У оквиру програма у Амфитетару у Падежу, изабрана је најлепша девојка Сабора. Овогодишља титула Саборице припала је Теодори Стефановић из Коњуха. "Нај бака" Сабора била је Стана Германовић из Кривеља, док је титула "Нај дилбера" припала Николи Станковић из Падежа.

Програм је пропратиоселектор Савеза аматера Србије Драгољуб Милосављевић, који ће одабрати најбоље и препоручити за учешћена Републичкој смотри народног стваралаштва Србије.

Учесници Сабора ове године били су Дејан Антић, село Шетка код Ражња,КУД „Чарапански вез“ Кобиље, КУД „ Полет“ Падеж, КУД „Рибница“ Краљево, КУД „Станислав Бинички“ Јасика, КУД „Кривељ“ Кривељ, Бор,КУД „Абрашевић“ Лесковац, КУД „Радојкино коло“ Глободер , КУД "Ћуковац" Велики Шиљеговац, КУД „Лепенац“ Брус, КУД „Миодраг Вучковић“ Здравиње, КУД „ Драган Токовић“ Крушевац, КУД „ Расина“ Велики Купци, КУД „Герасим Вујић“ Коњух, КУД „Чарапанка“ Крвавица и КУД „Завичај“ из Каменара.

ВЕЧЕ ПОЉСКО-СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

У Легату Милића од Мачве одржано је вече у славу пољско-српске поезије, и разговор o литерарној комуникацији двеју култура. У програму су наступили књижевници Олга Лалић Кровицка и Драган Јовановић Данилов.

Олга Лалић Кровицка рођена је 1980. године у Шибенику, пољско-српског порекла. Дипломирала је србистику на Одсеку за славистику Јагелонског универзитета у Кракову (Пољска). Стипендиста пољског министра културе за 2007. и 2011. годину. Почасни грађанин царског града Сирмијума (Сремска Митровица, 2014) и лауреат награде „Мисаоник“ (2014). Белоруски, руски, словеначки и њемачки језик. Превела је неколико збирки песама и прозе са Балкана Србија и Македонија. Живи и ствара у Дукљи на Карпатима (Пољска).

Драган Јовановића Данилов, бард српског песништва, добитник је многих значајних награда у земљи и иностранству и директор бибилиотеке у Пожеги. Данилов је говорио о свом недавном гостовању у више пољских градова Краков, Кросно, Лођ... Посебно је истакао сарадњу са тамошњим књижевним часописима и писцима. Данилов је представио, у преводу на пољски књиге, Балканска сијеста и Хомер предграђа.

Камил Кровицки је поколнио Легату свој документарни филм који ће бити пригодно емитован у Легату. За музичке тренутке побринуо се Владица Радојевић, а програм је водио Небојша Лапчевић.