Сарадња

РЕПЕРТОАР КУЛТУРНИХ ДЕШАВАЊА ЗА ОКТОБАР 2022.

КАДА ПОРАСТЕМ БИЋУ ПИКАСО

ИЗЛОЖБА СЛИКА КАДА ПОРАСТЕМ БИЋУ ПИКАСО ЛУКЕ СТЕПАНОВИЋА

У оквиру обележавања Дечије недеље, Изложба слика Луке Степановића отворена је 6. октобра у Галерији КЦК.

Лука Степановић је рођен 2014. године у Крушевцу. Члан је Ликовног студија КЦК Маја Олић од 2020. године. Црта и слика од своје друге године.

Прву самосталну изложбу Шта је срећа? имао је у 2021.години у Галерији КЦК.

Лука не престаје да фасцинира својим талентом, а на овогодишњој Изложби представља копије слика Пабла Пикаса рађене техником акрил на платну. Показује потпуну умешност у репродуковању мотива, колорита и начина третирања површине слике.

Подстицај стваралаштва и креативности код деце је изузетно важан за њихов целокупни развој.

Деца ће се стваралачки изражавати и развијати увек када им дамо слободу да буду оно што јесу: да виде на свој начин, да мисле својом главом и да имају право на индивидуално изражавање.

„Ако децу не научимо ничему осим пуких информација, осудили смо их на неуспех.“ Сара Кресол ( дечији педагог).

Изложба ће бити отворена до краја октобра.

Марија Стојадиновић

Уредница ликовног програма КЦК

ТРИ ФОТОГРАФА- ЈЕДНА ИЗЛОЖБА

Изложба фотографија ЗАЈЕДНИЧКИ ТРЕНУТАК, ТРИ ФОТОГРАФА званично је отворена 5. октобра 2022. године у Легату Милића од Мачве.

Аутори, Зоран Вујановић, Зоран Пивалица и Боба Богдановић представљају серију личних, емоционалних и универзалних импресија ухваћених обкективом током боравка и живота у Торонту, и на разним другим дестинацијама.

Изложбу је отворио Миодраг Јакшић председник Матице исељеника Србије. Током отварања песникиња Душица Ивановић казивала је своје стихове.

ЗОРАН ВУЈАНОВИЋ (Сарајево, 1959.) је по струци инжењер геологије. У Београду је живео и радио као геолог до 1993, када се преселио у Канаду. У Торонту је, поред послова у својој струци, радио и као програмер, пословни аналитичар и аналитичар података.

Фотографијом је почео да се бави још у гимназијским данимa и, после дуже паузе, наставио у Канади сарађујући у српско-канадском часопису САН, који излази у Торонту и намењен је нашим људима који живе у расејању. По повратку у Србију, школовао се и усавршавао у области дигиталне фотографије и као члан Клуба Фабрике фотографа из Београда излагао на заједничким изложбама у Београду и Пули.

ЗОРАН ПИВАЛИЦА(Београд, 1964.) је до одласка у Канаду живео и радио у родном Београду.

Од 1988. године живи и ради у Торонту. Средином 90-их је почео да се бави фотографијом као хобијем и начином да се креативно изрази. Крајем 90-их је фотографија за њега постала више од хобија, а бављење овом уметношћу је постало је озбиљније.

Зорана Пивалицу посебно интересује улична фотографија, портрети, студијска фотографија и фотографије природе.

Жеља му је да његови радови инспиришу људе и подстакну их на размишљање о лепоти малих, али посебних тренутака у свакодневном животу.

БОБА БОГДАНОВИЋ(Београд, 1963.) је завршио Средњу архитектонску школу у Београду. У Канаду, где и данас живи и ради, доселио се с породицом 1991. године.

Фотографија је одувек била поље његовог интересовања, а 2012, након набавке првог полупрофесионалног апарата Nikon D7000, постала је главна преокупација. Завршио је школовање на Одсеку фотографије на Џорџ Браун колеџу (George Brown College) у Торонту.

Марија Стојадиновић

Небојша Лапчевић

ПЕСНИЧКИ ФИЈАКЕР 2022.

ПЕСНИЧКИ ФИЈАКЕР – ДЕЧИЈА НЕДЕЉА 2022.

У оквиру ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ 2022 која се ове године одржава под слоганом „ Шта детету треба да расте до неба!?“ одржана је манифестација која спада међу манифестације са најдужом традицијом у Културном центру Крушевац, ПЕСНИЧКИ ФИЈАКЕР.

У правом фијакеру песници као некада обилазили основне школе. Школарци су имали прилику да чују песнике, уживају у дружењу са њима али и могућност да добију савет, из прве рке, како да напишу песму. Гости овогодишњег Песничког фијакера биле су Вера Цветановић, Анита Пешић и Оливера Цветић. За фијакерске станице одабране су Доњи Степош, Горњи Степош, Наупаре, Јабланица.Дружење са песницима било је у ОШ Деспот Стефан.

Песнички фијакер прошле године прославио је свој јубилеј, 20 година постојања, и заиста се може похвалити да је угостио српску песничку елиту попут Љубивоја Ршмовића, Пере Зубца, Моше Одаловића, Слободана Станишића, Драгана Лакићевића, Зорице Бајин Ђукановић, Лидије Николић, Владимира Андрића, Градимира Стојковића, Божидара Мандића, Недељка Попадића, Драгомира Ћулафића, Љубише Ђидиђа, Момира Драгићевића, Тодета Николетића, Мирослава Кокошара, Миње Суботе, Душана Поп Ђурђева, Добрице Ерића и многих других песника који су значајни за српску дечију књижевност.

Балетски студио

У петак 7. октобра, од 18 сати почиње са радом Балетски студио Културног центра Крушевац.

Наставник и кореограф биће Елена Пилипенко-Кнежевић, дугогодишњи балетски педагог и власник “БАЛЕТСКОГ СТУДИЈА ЕЛЕНЕ ПИЛИПЕНКО”из Ниша.

Полазници студија радиће по програму Агрипине Ваганове за почетне разреде балетске школе.

БЕЛЕЗИ У ДУШИ

У Белој сали Културног центра представљене су две књиге Крушевљанина Слободана Николића. У питању су ауторска издања БЕЛЕЗИ НА ДУШИ, приче и МИЛУТИН АРСИЋ, мала монографија документарног типа. О књигама су поред аутора говорили: мр Слободан Симоновић, рецензент, Марија Стојковић, уредник издања и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.

У другом делу програма вођен је разговор са аутором, а посебан куриозитет представља податак о којем се говори у књизи МИЛУТИН АРСИЋ да је зграда у којој се данас налази Културни центар Крушевац изграђена прилозима и трудом Удружења трговаца Среза расинског, тридесетих година прошлог века и да је у темеље зграде постављена боца са пергаментом и именима свих чланова Одбора тог Удружења. Била је то зграда трговачке омладине и Државна трговачка академија на почетку...

Иначе, треба напоменути да аутор Слободан Николић има 80 објављених књига из стручних области, технике, из области историје, локалне историје и неолико књига прича...

У току овог програма публика је могла чути песме (аудио материјал) о Крушевцу у извођењу Ђорђа Јанаћковића и Милета Ђурића.

Техничка подршка програма: Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Горан Бабић, Лепосава Бошковић.

ДЕЦА ТРЕБА ДА БУДУ ЗАШТИЋЕНА И СРЕЋНА

У оквиру Дечије недеље у Балетској сали КЦК, одржана је радионица глуме под називом "Деца треба да буду заштићена и срећна". Радионицу је иницирала и осмислила Душица Миленковић, а водила Лидија Ужаревић, наставник Уметничког студија за говор и глуму КЦК, која је овом приликом представила основне смернице рада Студија глуме гостима, ученицима ШОСО "Веселин Николић". Радионицу су водиле ученице Уметничког студија за говор и глуму Тања Гашић и Јана Јефтовић.

СРПСКА ДРАМА

У Белој сали Културног центра Крушевац одржана је премијера представе"СРПСКА ДРАМА" по тексту Синише Ковачевића, у режији Зорана Кованџића.

Љубитељима театра, представу по тексту култног српског драматурга, извели су глумци АТП "Чкаља", Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јевтић и Иван Богићевић.

Прва реприза биће одржана вечерас, од 20 сати у Белој сали.

ROCHER- etno bend

У Белој сали КЦК у оквиру завршне вечери манифестације "Чарапански дани" директорка Културног центра Крушевац доделила је награде за "Најлепшу чарапу". Трећа награда отишла је у руке Снежане Мајдов Здравковић, друга Јелени Стаменковић, а прву награду за најлепшу чарапу освојила је Марина Јевтић.

Након доделе награда одржан је концерт етно бенда "Rocher".

Музичка институција "Rocher" (Рошер) почела је са радом 1998. год. а од 2008. појављује се са садашњим именом. Ово је удружење у којем се налази седамнаест професионалних академских музичара, углавном оних који се баве класичном музиком, а чланови су Симфонијског оркестра Радио- телевизије Србије, Београдске филхармоније и Факултета музичке уметности у Београду.

У удружењу делују 3 састава . Један углавном наступа као гудачки квартет Роцхер са популарним делима класичне музике, док друга варијанта, Роцхер џез-бенд, изводи џез, евергрин мелодије, латиноамеричке хитове и филмску музику. Постоји и трећи састав, онај због кога смо вечерас поносни јер гостује на сцени Културног центра Крушевац, Роцхер етно-бенд, који на репортоару има етно музику, традиционалне светске и домаће хитове, њорлд мусиц источне Европе. Бенд изводи ауторску и етно музику народа са Балкана и Источне Европе у сопственим аранжманима, помало на класичан начин. Већина извођача су врхунски академски музичари, чланови Симфонијског оркестра РТС-а.

Учесници су Беовизије 2020 године са нумером “Само ти миожеш то”. Уколико сте гледали избор српске Песме за Евровизију 2022, могли сте их видети - учествовали су са нумером "Хајде сада, нек' свак' пева", а кандидати су И за песму Евровизије 2023. Године.

Вокалног солисту етно бенда РОШЕР, Немању Гузијана, многи сматрају најбољим мушким етно вокалом.

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022- ЕТНО ИЗЛОЖБА

У дворишту Културно просветне заједнице, отворена је етно изложба у оквиру манифестације "Чарапански дани" у организацији Културног центра Крушевац, под покровитељством Града Крушевца. Велики број излагача, културно уметничких друштава, удружења грађана и појединаца узели су учешће у представљању нашег поднебља, традиције, а пре свега чарапе, по којој смо ми крушевљани добили своје друго име. Чарапани и Чарапанија познати су широм наше земље и света, па отуд и данашња манифестација, која је окупила посленике културе и традиције крушевачког краја, као и велики број посетилаца.

Изложбу и целокупну манифестацију, поздравила је и отворила директорка Културног центра Крушевац, Виолета Капларевић, која се овом приликом захвалила свим учесницима који су узели учешће и оплеменили данашњи преограм Културног центра Крушевац. Координатор ОЈ Културно просветне заједнице Чедомир Милосављевић, посетио је и уручио захвалнице свим креаторима штандова данашње изложбе, као и појединцима који су помогли реализацију Чарапанских дана.

УГ Етно Расина Крушевац, УГ Мелиса, Осмех на длану, Етно секција пензионера, Међуопштинска организација слепих и слабовидих Крушевац, Етно секција "Царица Милица", МНРО Крушевац, Креативна радионица-Саша Милосављевић, УГ "Цар Лазар", Крушевац, КУД "Бистрица" Дворане, КУД "Миодраг Вучковић" Здравиње, КУД " Бела Рада" Мешево, КУД " Герасим Вујић" Коњух, КУД "Ћуковац" Велики Шиљеговац, КУД "Полет" Падеж, КУД " Чарапанка" Крвавица, Етно удружење "Кукљинско прело" Кукљин, певачки ансамбл Етно удружења "Кукљинско прело" Кукљин, КУД " Расина" Велики Купци, КУД " Радомир Јаковљевић Јакша" Велика Ломница, МЗ Рибаре и Хемијска школа Крушевац учесници су и креатори дивних штандова који су данас красили једну од најлепших градских сцена.

Културно уметнички програм, поред певачког ансамбла Етно удружења "Кукљинско прело", здравичара Михајла Грбића из ОШ , младе хармоникашице Милице Лукић из Лазаревца, оплеменио је и оркестар Милана Јаковљевића Куте.

Из архиве....

Нико не може са сигурношћу рећи када су и како Крушевљани постали „Чарапани“. Објашњења се крећу од оних која показују добре стране нарави Крушевљана, па до до таквих која приказују и њихове мање лепе особине. Најраспрострањенија су два тумачења. Према првом, друго име Крушевљана потиче из доба Првог српског устанка када су овдашњи устаници изули своје опанке и нечујно у чарапама пошли на Турке. Друго тумачење се везује за обичај мушкараца овог краја да носе лепе, дуге везене чарапе.

Постоје две легенде везане већ за период владавине кнеза Лазара Хребељановића.

Према првој, најбољи и највештији витезови у кнежевој војсци, а у које је он имао највише поверења, сачињавали су његову личну гарду. Да би се разликовали од осталих, а и из посебне части, као део униформе биле су им додељене везене чарапе, јарких боја које су досезале до колена. Јарке боје за тканину су у средњем веку биле ретке и скупе, самим тим и прилично недоступне за ширу употребу (сем на дворовима великаша), а кад-кад је била и строго прописана само за чланове владареве породице. Сама чињеница да су добили везене чарапе као саставни део униформе је била довољна да добију надимак Чарапани.И у чувеном боју на Косову, на Видовдан 1389. године, управо су се ови војници храброшћу истакли на бојном пољу. Распитујући се о њима, људи су сазнали да су ти храбри Чарапани „из околине Крушевца“- од тада сви из околине Крушевца имају тај надимак. Друга легенда је директно ослања на прву. Наиме, пошто је својим Чарапанима кнез највише веровао, пре почетка боја на Косову, управо њих је послао да уходе Турке. Ови храбри и пре свега сналажљиви момци, су изули опанке, како би били што тиши, да би неприметно и нечујно стигли до турског табора и прецизно преброје људске и оружане снаге.

То је био подвиг који је одјекнуо у целој кнежевој војсци: „Они његови Крушевљани, Чарапани… Свака им част!“

Народна веровања...

* Традиционално се сматра, да ако сте обукли распарене чарапе, заштићени сте од урока. У последње време је то и у тренду, па вам неће бити тешко да терате урок. Лоша је, пак, срећа бацити старе чарапе, а да их пре тога нисте опрали!? Разлог је у томе што су неопране чарапе испуњене вашом личном енергијом, а не желите да она нестане. Оно што је још горе, неко ко вас не воли могао би да искористи ваше старе чарапе и баци чини које би вам могле шкодити.

* Занимљиво је да се веровало да није добро сањати да носите чарапе, јер то предсказује губитке. Али је зато скинути у сну чарапе важило за почетак среће. Старе, поцепане чарапе указују на узалудна надања и лоше управљање домаћинством. Видети окачене чарапе симболизује лажну представу, привид о богатству, а ако их перете у сну – то најављује зараду.

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022. – КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА ЧАРАПА

У оквиру манифестације Чарапански дани , данас је у Клубу КЦК одржана креативна радионица етно чарапа. Учесници радионице била су деца из ОШ Деспот Стефан из Горњег Степоша.

Ученици од I до IV разреда ове школе показали су изузетну креативност у осликавању чарапа етно мотивима. Малишани су се кроз ово занимљиво дружење упознали са традицијом нашег краја, изворним стваралаштвом и спознали аутентичност и оригиналност у стварању овог јединственог обележија крушевачког краја.

Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ наставља се сутра,петак, 30.9.2022. Етно изложбом, у дворишту КПЗ од 11 до 15 сати, а потом од 20 сати у Белој сали КЦК одржаће се ревија и додела награда за најлепшу чарапу насталу по конкурсу „ Најлепша чарапа 2022“ коју је расписао Културни центар Крушевац поводом ове манифестације, а који је трајао до 25. септембра.Чарапе пристигле на конкурс оцењиваће стручни жири, а имаћемо прилику да видимо чарапе урађене различитим техникама (плетене,вунене, хеклане, комбинована техника). Најбоље у изради чарапа очекују вредне новчане награде. ПРВА награда 20 000 динара, ДРУГА награда 15 000 динара и ТРЕЋА награда 10 000 динара.

Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ завршава се концертом етно бенда Rocher , на сцени Беле сале након ревије и доделе награда.