Концерт класичне музике
У уторак, 12. јула са почетком од 19 часова, у Малој сали Крушевачког позоришта концерт класичне музике одржали су магистар Весна Рилак Станимировић на виоли, уз клавирску пратњу проф. Бојана Младеновића. Концертна публика нема често прилику да слуша виолу као солистички инструмент а љубитељима класичне музике, то уживање је приредила ванредни професор на Факултету уметности у Нишу, мр Весна Рилак Станимировић, изводећи дела руских композитора.
мр Весна Рилак Станимировић, дипломирала и магистрирала на ФМУ у Скопљу, у класи проф. Љубомира Господинова. Усавршавала се код проф. Огњана Станчева (Софија). Дугогодишњи је члан симфонијског оркестра РТВ Љубљана са којим је свирала на више од 200 концерата у Словенији, Хрватској, Србији, Мађарској, Бугарској, Пољској, Аустрији, Немачкој, Италији... Солистички наступа од 1998. Одржала је велики број концерата у земљи и и иностранству: Сала Националног музеја George Enescu, Букурешт, Румунија); Амбасада Републике Србије, Брисел, Белгија; Бански двор, Бања Лука, Република Српска; Kaisser saal, Беч, Аустрија; Галерија САНУ Београд Учествовала на многим фестивалима од којих издвајамо: НИМУС, Интер-национални фестивал Сарајевска зима, Сала Бошњачког института (Сарајево, БиХ), Интернационални фестивал ''Constantinus'', ОКТОХ Крагујевац. О педагошком раду сведоче престижне награде њених студената са такмичења и фестивала. Снимала за РТВ - Скопље. РТВ Љубљана. Тренутно је у звању ванредног професора на Факултету уметностиу Нишу, на Катедри за гудачке инструменте, Виола - главни предмет.
Бојан Младеновић (клавир), дипломирао је 2007, а специјализирао 2013. године на Одсеку за клавир ФМУ у Београду, у класи проф. мр Лидије Станковић. Тренутно је докторанд на ФМУ у Београду, на одсеку за Камерну музику, у класи проф. др Дејана Суботића. Стручно се усавршавао на курсевима А. Валдме (Естонија), К. Гекића (Хрватска) и Ј. Кота (Украјина). Осим бројних концерата у престижним концертним дворанама у земљи (Велика сала и Галерија Коларчеве задужбине, Галерија САНУ, Галерија АртГет, Сала скупштине града Београда, Сала Прве крагујевачке гимназије, Сала Нишког симфонијског оркестра, КИП ФУ Ниш, итд), наступао је и у Италији, Словенији, Аустрији, Грчкој, БиХ, Македонији и Бугарској. Од октобра 2007. ради на Факултету уметности у Нишу, а тренутно је у звању клавирског сарадника на Катедри за гудачке инструменте..
П р о г р а м:
Недовршена соната за виолу и клавир, d-moll
Allegro moderato
Александар Глазунов (1865 - 1936)
Е л е г и ј а
Sulkhan Fyodorovich Tsintsadze (1925 - 1991 )
Игор Стравински (1882 - 1971)
Руска песма
Дмитриј Шостакович (1906 - 1975)
Прелудијуми Оp.34.
Alfred Šnitke (1934 - 1998)
Свита у старом стилу
Pastorala - Balet - Menuet - Fuga - Pantomim
САБОРОВАЊЕ
46. БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА
Чланство у САНУ
За члана ван радног састава изабран 30. 10. 2003.
За дописног члана изабран 2. 6. 2005.
За редовног члана изабран 1. 11. 2012.
Запослење:
Слободан уметник
Признања и награде:
- Октобарска студентска награда (1971);
- Прва награда за композицију у Верчелију, Италија (1972);
- Велика нагрaда за стваралаштво „Теодор Кернер“, Беч (1981);
- Мокрањчева награда (2000);
- Награда Вукове задужбине (2006);
- Вукова награда (2011);
- и бројне прве и друге награде као стални члан Удружења композитора Србије
Виолета Капларевић, директорка Културног центра Крушевац најавила је овогодишњи програм Беловодске розете која почиње 18. јула. Од 18- 24. јула, радиће Вајарска колонија Беловодски пешчар и Мозаичарска колонија Младен Сибиновић. У петак, 22. јула у 21 сат у Амфитеатру у Белој Води, доделиће се награда за ову годину. Додели "Беловодске розете" претходи посета добитника Музеју вајарства и клесарства Моравске школе, као и изложби уметничких радова са вајарске и мозаичарске колоније. За викенд ( 22, 23. и 24. јул) предвиђен је уметнички програм.
Јутарњи програм ТВ Плус
13. МАНИФЕСТАЦИЈА НА ВРЕЛУ СВ. ЈОВАНА- МАКРЕШАНЕ
У порти манастира Св. Јована у Макрешану данас је одржана 13. по реду манифестација НА ВРЕЛУ СВ. ЈОВАНА.
Манифестација је започела свечаном литургијум у јутарњим сатима, сечењем славског колача и преузимањем колачарства,а потом је одржан културно уметнички програм у ком су учешће узели КУД Макрешане, песници удружења СРБ, фрулаши, вокални солисти.
Гости манастира , поводом овогодишње прославе били су композитор Драган Алексић и његова супруга Љиљана Александрић.
Директорка КЦК , Виолета Капларевић гост ТВ Вести
ЗАХВАЛНИЦА КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ КРУШЕВАЦ
У оквиру Видовданских свечаности, у крушевачкој Хали спортова одржано је финале Појединачног првенства Србије у боксу за пионире, кадете и јуниоре.
На турниру , на коме је учествовало око 250 боксера из више градова Србије,а који је трајао три дана организатори су били Боксерски савез Србије, Боксерско удружење 14 . ОКТОБАР БК КШ 037 и Спортски центар Србије.
Крушевачки Културни центар, пружа логистику, у техничком и програмском делу реализације, готово свим спортским догађајима у Крушевцу.
Овом приликом БОКС КЛУБ „ 14. ОКТОБАР – БК КШ захвалио се нашој кући на доприносу у очувању и унапређењу боксерског спорта у Србији и Крушевцу и за учешће и допринос организацији Појединачног првенства Србије за млађе узрасте.
Јавни час ликовног студија "Маја Олић"
Јавни час Ликовног студија Маја Олић КЦК одржан 4. јула 2022. године у Галерији КЦК.
Полазници Ликовног студија (узраста од 7 до 14 година) представили су се заједничком изложбом радова, која је продукт креативног рада током школске 2021/22 године у Кулрурном центру.
Овом приликом додељене су дипломе за успешно завршену школску годину.
Ликовни студио почиње са радом почетком октобра.
Марија Стојадиновић
Уредница ликовног програма КЦК
ЦЕНТРАЛНА СМОТРА 49. ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА
ЗАВРШЕНА ЦЕНТРАЛНА СМОТРА 49. ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА
ПОБЕДНИК МЗ КОЊУХ
У недељу 3. јула, на Багдали традиционално је одржана Завршна смотра ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА . Ова манифестација негује изворност, обичаје и поетику нашег краја и одржава се на различитим нивоима, од месних заједница до завршног такмичења на нивоу Републике Србије и има за циљ да афирмише аматерско културно-уметничко стваралаштво и друштвено-економски развој села.
Организатори овогодишње манифестације су Културни центар Крушевац и Месна заједница Кобиље. Као и свих предходних година, традиционални покровитељ ове најзначајније манифестације за наше суграђане из сеоских месних заједница био је Град Крушевац.
Поред великог броја посетилаца, завршној смотри Такмичења села присуствовали су народни посланици Невена Ђурић и Зоран Томић, заменик градоначелника Александар Јовановић, помоћница градоначенице за друштвене делатности Јелена Тодоровић , директори јавних установа и предузећа и директорка Културног центра Крушевац, Виолета Капларевић, која се у име домаћина обратила присутнима.
Након представљања најлепших остварења наших КУД-ова, које су осмишљавали и изводили аматерски културни посленици из 19 месних заједница, током овогодишње сезоне Такмичења села на територији града Крушевца проглашени су најуспешнији.
Ове године, оцењивање је обављао жири у саставу:
- ДЕЈАН ЈОВАНОВИЋ, КУЛТУРА, ПРЕДСЕДНИК ЖИРИЈА
- АНА ГРУБАЧ, ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
- ДАНИЈЕЛА ЈАКОВЉЕВИЋ, ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ СЕЛА
- САША АНТИЋ, ЕКОЛОГИЈА
- СТЕФАН МАТИЋ, ПОЉОПРИВРЕДА
ИЗГРАДЊА И УРЕЂЕЊЕ СЕЛА:
- ВЕЛИКА ЛОМНИЦА
- КОЊУХ
- ВЕЛИКИ КУПЦИ
ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
- КОЊУХ
- ВЕЛИКА ЛОМНИЦА
- ДВОРАНЕ
ПОЉОПРИВРЕДА
- ВЕЛИКИ ШИЉЕГОВАЦ
- КОЊУХ
- ГЛОБОДЕР
ЕКОЛОГИЈА
- КАОНИК
- БЕЛА ВОДА
- ГЛОБОДЕР
КУЛТУРА
- ВЕЛИКИ КУПЦИ
- КОЊУХ
- ВЕЛИКИ ШИЉЕГОВАЦ
СВЕУКУПНИ ПОБЕДНИЦИ
- МЗ КОЊУХ
- МЗ ВЕЛИКА ЛОМНИЦА
- МЗ ГЛОБОДЕР
Промоција новог броја часописа ЧАРАПАНИЈА
У среду, 29, јуна ове године, у време од 20 до 21 сат, представљен је јавности 13. број ревије Завичајног друштва Крушевац, Чарапаније. Овај културни догађај уприличен је на платоу Културног центра Крушевац, уз присуство око 40 заинтересованих суграђана. У чину представљања Ревије учествовали су: Драгиша Степановић, секретар Друштва и Редакције, Ивко Михајловић, Ирина Миљковић, Љубица Петковић, Есад Попара и Драган Рашковић, председник Друштва и главни и одговорни уредник Чарапаније.
У овом броју Ревије своје место су нашли следећи прилози: Уводник- Стеван и Станислав (Бинички, отац и син), Археолошка налазишта у Љубинцима (Душан Рашковић), Милешеви у походе (Љубиша – Бата Ђидић), Црква Лазарица, Манастир Наупара (Љ.Петковић), Забелешке инж. Тодорића о Николи Пашићу и попу Михаилу Минићу из Мајдева (С.Бојић), Руси емигранти у Крушевцу од 1920 – 1970. године (Е.Попара), О архитектонској баштини Крушевца (Б.Грковић), Педагошка поема (М.Ницовић), Власта Радовановић – Крушевљанин који је створио ''Сашу'' (И.Ризингер), Време телевизије -31 година Телевизије Крушевац (С.Марковић), Девет и двадесетпет (М.Ницовић), Има нешто српско у држави канадској (Д. Минић), Жртве фашизма у Другом светском рату у општини Велика Дренова (Есад Попара), После педесет година (омаж Славољубу Милошевићу: М. Ницовић) и Via поезија и Афоризми (Ивко Михајловић).
Чарапанија је објављена у 500 примерака; обим : 52 странице;графичко уређење је било поверено Саши Огњановићу; штампа Графика Симић; на корицама је: колажни приказ објеката и градских зона старог Крушевца (предња и задња корица), и Споменик кнезу Лазару (стари аеродром; предња унутрашња) и Његошева капела на Багдали (задња унутрашња корица).
Објављивање овог броја Ревије потпомогнуто је и средствима Града Крушевца (Конкурс: 40 хиљада динара). Следећи број Чарапаније (14) треба очекивати у новембру ове године.
