Почели су радови на рестаурацији слике „Песма животу“, Лазара Вујаклије
У холу биоскопа „Крушевац“ почели су радови на рестаурацији слике „Песма животу“, Лазара Вујаклије. Ментор пројекта санације овог капиталног дела је Народни музеј Крушевац, а партнери Завод за заштиту споменика Краљево и крушевачка Гимназија. Директор КЦК мр Мирослав Смиљковић и његови сарадници Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК и Драгојло Јовић - руководилац РЈ за ванпрограмске делатности су 30.05.2013. године обишли радове.
мр Мирослав Смиљковић разгледа почетак рестаурације слике „Песма животу“, Лазара Вујаклије
Слика „Песма Животу“, настала је 1967. године, непосредно по завршетку биоскопске зграде у Крушевцу, величине 16 пута 6 и по метара. Зуб времена, али и небрига учинилу су да ово капитално дело претрпи бројна оштећења.
Културни центар Крушевац је пројектом успео да омогући рестаурацију и санацију слике „Песме животу“, истиче директор КЦК мр Мирослав Смиљковић. Вредност пројекта је око 625.000,00 динара. Министарство културе издваја 486.000,00 динара, а остатак Град Крушевац и Културни центар Крушевац. Мисија пројекта је очување и презентација културних вредности, а „Песма животу“ сматра се најзначајнијом сликом у Крушевцу , после „Лазаревог обретења“ , који је насликао Милић од Мачве и налази се у холу Дома синдиката.
Рестаруарције ће трајати до средине јуна.
мр Мирослав Смиљковић разгледа почетак рестаурације слике „Песма животу“, Лазара Вујаклије
Културни центар Крушевац је пројектом успео да омогући рестаурацију и санацију слике „Песме животу“, истиче директор КЦК мр Мирослав Смиљковић. Вредност пројекта је око 625.000,00 динара. Министарство културе издваја 486.000,00 динара, а остатак Град Крушевац и Културни центар Крушевац. Мисија пројекта је очување и презентација културних вредности, а „Песма животу“ сматра се најзначајнијом сликом у Крушевцу , после „Лазаревог обретења“ , који је насликао Милић од Мачве и налази се у холу Дома синдиката.
Рестаруарције ће трајати до средине јуна.
сликар конзерватор Тијана Петровић
историчар уметности Маја Олић
сликар Конзерватор Десимир Тановић
Лазар Вујаклија
Рођен је у Бечу 1914. године. Био је ученик Петра Добровића. Био је експресиониста и симболиста, инспирисан сценама и орнаментима на сећцима. Један је од најзначајнијих и најутицајнијих уметника друге половине XX века, упамћен као пионир ултра- модерне на нашим просторима. Своја надахнућа је црпео и из народне и религиозне уметности, а био је и изузетан муралиста. Бави се сликарством, таписеријом и графиком. Био је члан групе „Самостални“ и „Децембарске групе“. На студијским путовањима био је у Паризу, Грчкој, Италији, Швајцарској и у Хиландару.Његова дела се налазе у свим националним кoleкцијама. Умро је у Београду 1996. године.
Рођен је у Бечу 1914. године. Био је ученик Петра Добровића. Био је експресиониста и симболиста, инспирисан сценама и орнаментима на сећцима. Један је од најзначајнијих и најутицајнијих уметника друге половине XX века, упамћен као пионир ултра- модерне на нашим просторима. Своја надахнућа је црпео и из народне и религиозне уметности, а био је и изузетан муралиста. Бави се сликарством, таписеријом и графиком. Био је члан групе „Самостални“ и „Децембарске групе“. На студијским путовањима био је у Паризу, Грчкој, Италији, Швајцарској и у Хиландару.Његова дела се налазе у свим националним кoleкцијама. Умро је у Београду 1996. године.
Извор РТК