Повеља Слово љубве 2022.
Поводом три деценије од оснивања, великог јубилеја Културног центра Крушевац и Дана установе биће додељена традиционална годишња награда “Слово љубве”. Ова престижна награда додељује се сталним сарадницима КЦК, за рад и посвећеност ширењу културе и уметности.
Награда се састоји од Повеље са именом и презименом лауреата и текстом песме „Слово љубве“ Деспота Стефана Лазаревића, као и новчане награде.
Овогодишњи добитник награде „Слово Љубве“ је песник Момир Драгићевић.
Момир Драгићевић је рођен 1947. године у Силбашу. Детињство је провео у Крушевцу, где је завршио Основну школу и Гимназију а Правни факултет у Београду.
Радио је у Општинској управи општине Крушевац на различитим пословима.
За директора Установе у култури ,, Пионирски парк'' именован је 1997. године и ту је радио до априла 2001. године, када прелази у Културни центар Крушевац, где је био уредник дечијег програма и Међународног фестивала хумора и сатире ,, Златна кацига'' за младе до 18 година.
Момир Драгићевић уметник и песник је као директор Установе у култури ,,Пионирски парк'' осмишљавао и улепшавао детињство бројним генерацијама крушевачких малишана, луцидним и надасве маштовитим програмима као например: Дечји рибопец на градској фонтани, а потом на језеру Ћелије, Васкршње дечје радости, Екопролећница, Бициклијада, Сладоледијада, Ролер деј, Трке са тротинетима са полигоном спретности, Школско звонце (писци у ђачким клупама), ''Таргет'' по склоништима у време НАТО агресије на нашу земљу, Квиз знања ''Отаџбина се брани знањем'' као замена за школске дане такође у ратне дане 1999. године. Затим је организовао ''Изложбу играчака'' (1998. године) старих и нових у кући Симића јер су играчке и игра незаобилазни фактор у развоју и васпитању сваког детета. Момине песме су заступљене у Буквару, Музичким читанкама, Лектири за III разред основних школа, у бројним антологијама и зборницима савремене поезије за децу и младе, јер су се доказале бранећи себе својом инвенцијом, искуством и невидљивим нитима везује се за свет деце. Момино стваралаштво се изучава на факултетима и високим школама (Учитељском факултету у Лепосавићу, Учитељском факултету у Бограду, Академији за образовање васпитача у Алексинцу и др). Одбрањено је неколико дипломских радова студената у Алексинцу и Лепосавићу. Поменућемо неколико објављених књига, а има их укупно 26: За кике и кликере, Чарапица брбљивица, Збрда Здола, Распевани тобоган, Пахуља у шалу (коаутор са супругом Снежаном), Баш ме брига, Јабуке у шлафроку, Слаткотека, Ди-џеј деда (двојезичка македонско-српско издање) Клик-клак, Школско звонце, Школска табла, Папарацо (музичка књига) и др.
Момине песме су компоноване и освајале бројне награде на фестивалима музике за децу: Златно звонце (Нови Сад), Београдско пролеће, Мајска песма у Нишу, Распевано пролеће у Панчеву, Златна пчелица у Нишу, Пролећна песма у Куршумлији, Светосавски фестивал у Зрењанину, Наша радост у Подгорици, Златна пахуља у Рожају, Ђурђевдански фестивал у Бања Луци, TI AMO (Онести-Румунија), Дечији фестивал у Крушевцу итд. Песме објављује у: Змају, Багдали за децу, Витезу, Џивџану (Грачаница) Тик-Таку, Дечјим новинама (Горњи Милешевац) Велико Двориште, Политика за децу, Осмијех (Подгорица), Колибри, Момчило, Свитак, Ђак, Табла, Путеви културе, Другарче (на бугарском) итд.
Добитник је бројних награда : Светосавска награда Културног центра Крушевац, Повеља Капетан Миша Настасијвић, Златна значка КПЗ Србије, Златан прстен Деспота Стефана Лазаревића (''Багдалин'' прстен), Михаило Ћуповић (Удружења књижевника Србије), Бранислав Лазаревић (''Багдала за децу''), Расински цвет, Октобарска награда града Крушевца, Агенција ’’SKY VISION’’ златни диск за песму ''Ди-џеј деда'' и др. стална сарадња са Културним центром Крушевац, у организацији манифестација ''Песнички фијакер'', сарадња са часописом ''Путеви културе'', песничким сусретима у Културном центру, позоришне новогодишње представе: ''Пахуља у шалу'', ''Деда мразова рокада'', ''Чемако те Деда Мразе'' Духовна веза са песмом ''Слово љубве'' Деспота Стефана Лазаревића је Момина песма ''АРЕНГА ДЕСПОТА СТЕФАНА'' коју је компоновао (Милорад Ђорић) за коју постоји и ТВ спот Радио Телевизије Крушевац.
Сретењски песнички сусрети
Јуче су у Дому културе РАДИВОЈЕ УВАЛИЋ БАТА у Прокупљу одржани Сретењски песнички сусрети, 17. по реду на којима су учесници били аутори из Крушевца. У име културне сарадње два града, у организацији Културног центра Крушевац, гости Прокупља су били: Ивко Михајловић, Дајана Цветковић Лазић, Немања Петронијевић, Бранко Симић и Јелена Протић Петронијевић.
Радионице "Безбедност деце на интернету"
ЗИМСКЕ ЗОРЕ ЗВЕЗДАНОГ ЗДРАВИЊА
У суботу, 5. фебруара одржана је , осма по реду, манифестација Зимске зоре Зведаног Здравиња. На ликовној колонији која се традиционално одржава у склопу ове манифестације учествовало је девет аутора који су, на једнодневној колонији, насликали једанаест радова. Изложба насталих радова са овогодишње колонијe представљена је истог дана у поподневним сатима. Град Крушевац је покровитељ ове традиционалне манифестације, а организатори Културни центар Крушевац, МЗ Здравиње и КУД " Миодраг Вучковић", Здравиње.
ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ON LINE 2022.
Свети Сава и ми
( Свети Сава и ја )
Анђела Чувара пошаљи ми Боже,
да ме чува, брани и веру утроји,
Анђела Чувара, оног који може
разбацане душе делове да споји!
Анђела Чувара, оног који штити
од помисли мрачних, од страха и јада.
с златним ореолом и у белој свити,
што ће подићи ме након страшног пада.
Та, реци ми име оног који брани
и коме се молим у дубокој ноћи,
оног који душу благодаћу храни
и покаже прави пут којим ћу поћи!
Име мени реци оног који бди ме
и да прођем помаже свако искушење,
сваку сумњу вере и недаћа плиме,
оног који прихвати моје искупљење!
Име мени реци, Хиландарски доме
ко је био светац што чува ме сада
и који злим силама не да да ме сломе
и због ког се уверих да постоји нада!
Да постоји нада...Имена ми мога,
због њега заволех и себе и Бога!
Реци име које ћу к'о молитву зборит
и која ће нашим срцима се орит!
Реци име принца што одбаци круну,
што умири браћу и прекине буну
што са оцем својим дворе диже Богу
што кроз народ горди проповеда слогу!
Реци име сина, што ко светац горе!
У темељ Врачара Мира Светог море
што благослов даје изгубљеној деци,
реци име које су бранили нам преци!
И што оков Србину са врата је пао,
и Србин животом крст Свети одбрани,
Реци датум када је гром му знак тај дао
мученику када су дошли бели дани!
Реци име које поносито кличем
што кроз школе пружи знање ми да стичем,
Реци име наше Српске Свете Славе,
Реци, Боже, име Светитеља Саве!
Јована Марковић, ученица 4.разреда Гимназије, Крушевац
Свети Сава и ми
Био сам у твојој Жичи, био сам у твојој Студеници, био сам и у нашем/твом великом Храму. Лепо је бити у твојој светињи. Лепо је знати да си и ти тамо. Лепши смо и ми сами себи тамо, међу фрескама. Као да то нисмо ми/ми, већ нека много боља верзија нас самих.
А чим се из светиње крочи у свет, у живот, заборави се на тебе, заборави се и на себе. Не дај нас Свети Саво! Твоји смо, не остављај нас. Знам, нисмо добри. Знам, треба боље, али знам и да не можемо сами. Поробио нас је свет. Без борбе, без крви, без оружја. Лукавошћу својом. А свет, како му име каже, треба да буде свет, треба да буде светлост. Но , свет се давно одрекао и светлости ,и светости. И ми, твоји Срби, у таквом смо свету: лукавом, злом и грешном. Онда схваташ зашто не можемо сами. Свако се у своје мреже заплео, а ми деца уловљени смо мрежама овог времена, поробљени ,,напредном” технологијом. Дане и ноћи, проводимо пред чаробним кутијама које нас у бесмисао воде. Тренутке издвајамо за вечност, а вечност трошимо на пролазно. Шта би ти, рођени мој,био да живиш данас међу нама? Шта човек може више бити од човека? Шта човек може више бити од светитеља? Ми нисмо светитељи, а питам се, јесмо ли људи? Но, твоји смо, какви год да смо. Не остављај нас, Свече! Окупи Србе у Царству горе, па са Лазаром нашим, право пред Христа. Молите, Свети, за стадо своје. Да младост српска сачувана буде, од нас начини честите људе. Од греха спаси, из мрака изведи, кормило буди младости нашој. Без тебе ми смо тек Срби, са тобом ми смо Светосавци, кроз тебе и ми смо Христови. Помози чеда своја и укрепи да останемо на твом путу.
Не треба више ништа да се зида. Све си нам оставио: Жичу, Хиландар, Студеницу, беседе, поуке, типике... Имамо светиње, имамо светитеље, имамо тебе, имамо Христа. Пут, и путоказ и циљ. Да народ српски до века траје, моли се Творцу што живот даје. Сачувај српску децу и школе, народ и цркву, Срби те моле.
Трифун Ђорђевић, ученик 1. разреда, Гимназија, Крушевац
СВЕТИ САВА И МИ
Обично се каже да је средњи век мрачно доба, доба рата и доба великих краљевстава. За Србију средњи век је био доба светлости и доба вере.
Као најмлађи син Рашког великог жупана Стефана Немање, Растко Немањић је рођен 1175. године са титулом принца. Растко је још у младости више тежио просветитељству него владању. Стефан Немања му је још у младости дао Захумље на управу, међутим Растко бежи у манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори и одлучује да свој живот посвети Богу. У манастиру Светог Пантелејмона Растко добија име Сава. Његов отац Стефан Немања такође одлучује да се окрене Богу и са Савом гради манастир Хиландар. Хиландар данас представља једно од најзначајних средишта српске културе и духовности. Хиландар чува неке од најлепших и најзначајних фрески и рукописа. Почетак борбе за аутокефалност српске цркве почео је са Светим Савом. Након крунисања Савиног старијег брата Стефана Немањића, у историји познатијег као Стефана Првовенчаног, 1217. Сава путује у Никеју код цариградског патријарха. Године 1219. Свети Сава добија дозволу за подизање архиепископије. Прва српска архиепископија је подигнута у новонасталом манастиру Жича. Свети Сава постаје први српски архиепископ. Данас свака школа, свака црква и свака српска установа има икону Светог Саве. Може се рећи да српски народ на Светог Саву гледа као на заштитника. Гледа у њега као у нашег пастира и наш пут ка Богу. Химна Светом Сави настала је 1735. и испевана је од стране владике вршачког Јована Глигоријевића. Данас се Химна Светом Сави пева на Савиндан, школској слави. Питање које се поставља је да ли би српска култура била иста без Светог Саве? Мој одговор је не. Без изградње манастира Хиландар и без добијања аутокефалности српске цркве наша култура би била знатно измењена. Многи великани попут Доситеја Обрадовића и Вука Караџића можда не би ни радили оно што јесу. Свети Сава је сигорурно изменио ток историје и уздигао српски народ и српску државу.
Свети Сава је био велики просветитељ, велики човек и велики Србин. Сматрам да је највећа задужбина Светог Саве наша данашња кулутра и наша данашња вера. Док је снег бео и док се небо плави, српски ће народ певати химну Светом Сави!
Вукашин Јовановић, ученик 1. разреда Пољопривредне школе са Домом ученика Љубо Мичић, Пожега
У Клубу КЦК освећењем и сечењем Славског колача обележен је Свети Сава
НАГРАЂЕНИ УЧЕСНИЦИ СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ ON LINE 2022.
Дана 26. јануара, 2022. у преподневним сатима у просторији 7 КЦК изабрани су најуспелији писани радови Светосавске радионице за средњошколце on line за ову годину. Стручна комисија је радила у саставу:
1. Љиљана Панић
2. Јелена Протић Петронијевић
3.Рајна Маринковић Алексић
4. Немања Петронијевић
Тема овогодишње Светосавске радионице била је: СВЕТИ САВА И МИ. Чланови комисије су пажљиво прегледали и ишчитали радове и једногласно изабрали оне који су се издвојили својом заокруженошћу, креативним приступом и писменошћу.
Награђени учесници су:
1. Јована Марковић, ученица 4. разреда Гимназије у Крушевцу
2. Трифун Ђорђевић, ученик 1. разреда Гимназије у Крушевцу
3. Вукашин Јовановић, ученик Пољопривредне школе са Домом ученика, Пожега
Награде су новчане.
Чланови комисије се посебно захваљују на сарадњи професорима српског језика и књижевности: Драгославу Ђорђевићу, Душици Добродолац, Нели Милојевић и Мирјани Гашић.
Награђени радови биће накнадно објављени.
