ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА - 28.12.2012. у 18:00
ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве
Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај га одвезоше небеске чезе,
са судбином нема погађања!
Сад небом и нашим сновима језди,
дух генија, да рају врата отшкрине!
Колоне прогнаних у мислима гнезди,
ка звездама хита, а за Косово се брине!
Само добро сања и никад се не умори,
као звезде далеке, жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!
Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај,
а слике што их занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!
Тиха ватра сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!
Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи...
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечност је оно што из слика зрачи!
© Љубодраг Обрадовић
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!