«
»

SEĆAŠ LI SE RELJIĆ STEFANA – Nenad Stakić


SEĆAŠ LI SE RELJIĆ STEVANA

STOJAO JE NA HODNIKU ŠKOLE

UVEK NASMEJAN I PUN NEBULOZA

SEĆAŠ LI SE KAKO JE TRAVA

OKO ŠKOLE MIRISALA NA DETINJSTVO

KOJE ĆE BITI IZGUBLJENO

U RATU I HAOSU OKO NAS

RELJIĆ JE IZVALJIVAO GLUPOSTI

A MI SMO OD SMEHA VRIŠTALI

24. MART 1999.g.

POČINJAO JE RAT

NOCAS ĆE NAS AVIONI BOMBARDOVATI

A MI SMO PILI JEFTINO PIVO

I FALS SOKOVE I GLUPIRALI SE OKOLO I NAOKOLO

KAKO LI JE SAMO TRAVA OKO ŠKOLE

MIRISALA NA DETINJSTVO

KAKO BIH VOLEO DA IMAM NEKI MAGIČNI ŠTAP

I BACIM SREĆAN KRAJ NA TAJ DEO DETINJSTVA

DA SE RELJIĆ GLUPIRA PO HODNIKU

DA SE IDIOTIŠEMO PO ŠKOLI

GOMILA MALIH BITANGI

TOGA DANA BIO JE ZAVRŠEN NEKI NAŠ

MALI SVET I PRETVOREN U UŽAS

STEVA NIJE NI ZNAO

DA MU JE TO ZADNJI DAN U ŠKOLI

UVECE BOMBE SU RAZORILE CILJEVE PO GRADU

TRAVA JE MIRISALA MIRISOM BOLA

I PREKINUTE DUGE KA MOSTU SREĆE

OSTALI SMO U RATU

GOMILA MALIH SIROMAŠNIH BITANGI SA DNA

MOJE DRUGOVE NIKAD ZABORAVITI NEĆU

NEK SU OVOJ PESMI DOVEKA

MALI BLESAVI MARGINALCI

KO ZNA MOŽDA JE JOŠ

U NEKOJ IZGUBLJENOJ VREMENSKOJ DIMENZIJI

STEVA RELJIĆ I IZVALJUJE GLUPOSTI

SECAS LI SE RELJIĆ STEVANA

(C) Nenad Stakić

novi sad rodjen 5.11.79 –  objavio 3 knjige:

– ljute rakijaske pesme 2007
– bestragija 2008
i – debeli znam ko si – pripovetke  2008

This entry was posted on februar 21, 2009, 4:22 pm and is filed under NE ZABORAVI, Nenad Stakić. You can follow any responses to this entry through RSS 2.0. Možete ostaviti odgovor, ili poveznicu sa svoje osobne stranice.

  1. #1 by SANDRA MILADINOVIC on mart 22, 2011 - 7:11 pm

    Znas bice kasno ako dopustis
    da sama dodirnem nebeske daljine,
    i da mi pogled slucajno odluta,
    tamo deleko preko pucine,
    koja ne postoji u mome kraju!
    U mome kraju polja su magicna,
    carbno semenje nice i raste,
    ujutru kada leto je, laste nadlecu,
    slavuji pevaju najlepsu pesmu…
    tajnu da voleti treba do beskraja,
    leteti kao da krila imas,
    ljubiti vetrove, zvezde dodirivati,
    igrati u kolu prelepih vila.
    Znas bice kasno ako dopustis,
    da polako opet sama sidjem
    srebrnim kocijama mirno na tlo!
    Tad bice kasno da kazes to „VOLIM TE“,
    jer puna casa ce biti prazna,
    haljine bele neizguzvane,
    a ja cu pijana ipak biti od nebeskog vina sto sam pila!
    Mozes li da zamislis mirnocu duse, i ruke sto se spustaju niz telo,
    korak sto polako ide put reke i jedno nekada vrelo telo,
    koje ce tada sasvim sito, ko posle bezbroj dodira zarkih,
    biti jedna mirna luka….

    Ne, ti to nikada neces da shvatis!

    MILADINOVIC SANDRA
    Majdevo, 37222
    Kupci Krusevac

    Citiraj
(neće biti objavljen)