Почетна страна
KNJIŽEVNI SUSRET PISACA IZ DIJASPORE
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ИЗ ФРАНФУРТА НА МАЈНИ
У суботу, 23. октобра у Клубу Културног центра Крушевац одржан је књижевни сусрет са писцима из дијаспоре. Уз видео-презентацију представљена је Монографија која је изашла поводом 25 година од оснивања Удружења писаца СЕДМИЦА које поред писаца из Немачке, окупља и ауторе из читаве Европе.
Госте и присутне у Клубу Културног центра је поздравила Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, а затим Момир Драгићевић, иницијатор догађаја, песник, градски већник за културу. Водитељ: Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.
У програму су учествовали:
- Љубиша Симић, председник Удружења писаца, Франкфурт
- Славица Мастикоса, потпредседница, Франкфурт/Београд
- Бећир Вуковић, песник,Париз/ Подгорица
- 4. Мајо Даниловић, секретар УКС, секретар Књиж.новина, Београд
- 5. Мирјана Марковић, песник, Сремска Митровица,
6.Славица Ракић, Београд, координатор
- 7. Радмила Панзаловић, Београд, координатор за сарадњу са дијаспором
- Милош Милојевић, песник, Нирнберг
- Зоран Вицеларевић, новинар днев.листа Вести, Дијаспора
- Јелена Јошић, преводилац
- Љубиша Ђидић, песник, један од оснивача Удружења Седмица, Крушевац
- 12. Радмила Миљковић, песник, Швајцарска/Крушевац
Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радисављевић, Веркан Гвозденовић.
Песничко вече МЕСЕЦ
OSLOBOĐENJE KRUŠEVCA 1833. GODINE
Од Крушевца до Шида, од Шида до Крушевца, преко Београда
Од Крушевца до Шида, од Шида до Крушевца, преко Београда
Можда ће наслов овог текст да збуни неке наше читаоце, али захваљујући Дечијем културном центру Београд и Фестивалу „Глумијада“ започела је сарадња између Културног центра Крушевац и Културно образовног центра Шид. Не би требало да нас чуди једно овакво повезивање и умрежавање у 21. веку, али догађаји и садржаји који су десили вредни су пажње и помена, као и да се и на овај начин забележе.
У месецу јуну ове године најбоља представа са овогодишњег ФЕШ-а гостује на Фестивалу „Глумијада“ у Дечијем центру Београд. Прилика да се упознамо са другим градовима, продукцијама, фестивалима, искуствима и новим садржајима. На Фестивалу упознајемо Цветина Аничића, луткара, глумца, аниматора, али и колегу из Културно образовног центра Шид. И како то бива кад се сличне поетике, размишљања и ентузијазами сусретну ето нама сарадње, договора и пријатељства.
Тако је Цветин са луткарском предсавом за децу „Витамини“ и луткарском радионицом био гост Крушевца, Културног центра и Културног лета јула месеца. Време између ових догађаја „потрошено“ је на разговоре, упознавање са могућом разменом програма, сарадњом. И падоше договори!
„Вишњићеви дани“, 42. по реду, друга недеља септембра, одржани су у Вишњићеву, родном месту „српског Хомера“ Филипа Вишњића у организацији Културно образовног центра Шид. На позив домаћина наша Усанова организовала је гостовање певачке етно-групе Фоклорног ансамбла „Лазарица“ из Крушевца. Крушевљани су настипили у родном месту гуслара, али и у Шиду на свечаној академији. Прилика да се повежемо не само са домаћинима, већ и гостима из Бора.
А у родном месту знаменитог сликара Саве Шумановића, уствари у прелепом амбијенту Војног ловишта у Моровићу, одржана је 26. Ликовна колонија “На путевима Саве Шумановића” почетком октобра ове године. Осам ликовних уметника, инспирисаних Савиним делом, стваралао је тих дана у околини Шида у организацији Културно образовног центра Шид. Међу њима и Крушевљанин Немања Панић, акдемски сликар, као представник Културног центра Крушевац и нашег Града. Изложба слика, са радовима насталих на Колонији, отворена је у сали Културно образовног центра Шид 4. октобра.
Представници Културног центра Крушвац били су гости Шиђана и током Дечије недеље. Шестог октобра у сали Културно образвног центра Шид одиграна је монодрама “Деца пакала”, у извођењу Лидије Ужаревић, за ученике старјих разреда основних школа и средњошколце. Овај позоришни чин био је инспративан увод у трибину која је била посвећена теми наркоманије на којој су учествовали представници: Ценра за социјални рад, Здравственог центра, сусдства, као и уредници програма наше Установе. Трибину су водиле и осмислиле ученице Гимназије из Шида. Ова посета је била прилика да посетимо Галерију Саве Шумановића, музеј наивне уметности “Илијанум”, Шиђанина Илије Башичевића Босиља, садржаје наших домаћина - аматерско позориште “Бранислав Нушић”, књижару “Доситеј”, летњу сцену, “Синема” кафић…..А има тога још, други пут.
Заиста је ово почетак једне плодне сарадње. И наравно да се нећемо зауставити овде и у оваквом тренутку. Свима је значајно и потребно, и онима којима су намењени културни садржаји и нама који их осмишљавамо. Заједно је и лепше и боље. Скоро да смо и заказали следеће дружење. Ето, на пример за Ноћ позоришта код нас у Културном центру Крушевац. Уживо прдстава о италијанском композитору Ђузепеу Доменико Скарлатију, а све против шунда, у част културе. Па, можда изложба костима из богатог фундуса кројачке радионице аматерског позоришта “Бранислав Нушић” наших колега и пријатеља из Културно образовног центра Шид. И још много тога…. И верујем да ће се на овој релацији, из наслова, придружити и нека друга места и креативни људи.
БАЈКА О ПРИЈЕЗДИ И ЈЕЛИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА У КЛУБУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Синоћ је (у складу са мерама заштите од пандемије) представљена књига Љиљане Павловић Ћирић БАЈКА О ПРИЈЕЗДИ И ЈЕЛИЦИ. Догађај су драмским наступом обојили ПРИЈЕЗДИЋИ, ђаци ОШ Војвода Пријезда из Сталаћа којима ауторка предаје српски језик и књижевност и са којима је добила Специјалну награду на ФЕШТ-у 2016. године у Културном центру Крушевац.
Поред ауторке, о књизи су говорили професори књижевности и критичари Вељко Стамболија и мр Драгослав Ђорђевић, као и Лидија Ужаревић, наставник глуме у Драмском студију КЦК. Програм је водила, уз разговор са ауторком и критичарима, Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.
Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радосављевић и Немања Петронијевић.
Фестивал музике за децу Расинског округа гост Ужичког фестивала Љубав наша је планета
Прва реприза позоришне представе ДРАМА О МИРЈАНИ И ОВИМА ОКО ЊЕ

U subotu,16.10.2021.na sceni u Bele sale Kulturnog centra Kruševac izvedena je pozorišna predstava „O Mirjani i ovima oko nje“ koju su realizovali ATP „Čkalja“ i Kulturni centar Kruševac.
Predstava koja je premijerno izvedena u septembru ove godine, priča o glavnoj junakinji Mirjani i o njenoj porodici ,prijateljima i ostalima, koji na neki čudan ali i zanimljiv način utiču na Mirjanu i njen život. Lik Mirjane središte je drame na granici teatra apsurda i postmodernog poimanja banalizacije ljudskog bitisanja.
Režiju potpisuju Ernest Međedović i Zoran Kovandžić, po tekstu Ivora Martinića, a produkciju Ivan Bogićević i Ema Bogosavljević. Marko Višnjić se pobrinuo za dizajn zvuka i svetla, dok je za scenografiju zadužena Saška Vasić.
Glumačku postavu čine: Teodora Ristić, Vladimir Jelić, Stefan Marković ,Lidija Užarević, Katarina Užarević, Filip Gajić, Jovana Avramović i Anđela Đalić.
U realizaciji predstave pomogli su i Katarina Dragonjić, Marija Trifunović i Luka Kijačić.
Kulturni centar Kruševac i ATP Čkalja imaju dugogodišnju plodnu saradnju, a predstave su jako dobro prihvaćene kod publike.
REPERTOAR BIOSKOPA ,,KRUŠEVAC“ Оd 18. 10. do 28. 10. 2021.

TOMA
15,oo; 18,oo; 21,oo
Žanr: Biografski
Traje: 140 min.
Pored Tome, kroz film ćemo pratiti i živote poznatih umetnika tog vremena: Zorana Radmilovića, Mike Antića, Tozovca i drugih. “TOMA” je biografski film o Tomi Zdravkoviću, čoveku koga ne pamtimo samo po njegovim pesmama i načinu na koji ih je pevao, već i kao jednog velikog boema - po ponašanju i u duši. Film prati dve linije radnje: 1991. pratimo odnos Tome i doktora koji započinje lečenje Tome i kako se to poznastvo pretvara u prijateljstvo. Druga linija prati Tomin život: od detinjstva u Pečenjevcima, preko poznanstva sa Silvanom Armenulić koje će presudno uticati na njegovu karijeru, ali i na privatni život, dostizanja neslućene visine popularnosti, ali i dna života. Ovo je priča o duši…
Cena ulaznice: 350,oo

VENOM 2 2D
Od 20.10. do 28.10. u 18,30
Žanr: Naučna fantastika
Traje: 97 min.
Nakon događaja iz poslednjeg filma, Edi i Venom predstavljaju „čudni par" čija veza je napeta do krajnje tačke pucanja. Venom je i dalje gladan ljudskog mesa, dok mu Edi ne dozvoljava da jede bilo koga; dopušteno mu je da konzumira samo loše momke.
Druga lica koja se vraćaju su Mišel Vilijams kao Eni i Rid Skot kao doktor Den Luis. Vudi Harelson, koji je imao kratko pojavljivanje na kraju prvog Venoma, ovog puta Vudi pored Toma ima glavnu ulogu, kao Kletus Kesedi, neobuzdani ubica osuđen na smrt.
Međutim, šta se dešava kada osuđeni serijski ubica dobije svog sopstvenog Simbiota po imenu Karnidž, krvoločnijeg od svog domaćina?
Cena ulaznice: 300,oo din. Kontakt: 421-208
_______________________________________________________
***OBAVEZNE SU PRIMENE SVIH MERA ZAŠTITE BORAVKA U ZATVORENOM PROSTORU, ŠTO PODRAZUMEVA NOŠENJE MASKE, dezinfekcija obuće i ruku, SEDENJE NA SVAKOM TREĆEM SEDIŠTU KAO I PONAŠANJE SHODNO MERAMA O EPIDEMIOLOŠKOJ SITUACIJI, A PREMA INSTRUKCIJAMA RADNIKA BIOSKOPA.
Завршене БАЈКЕ ДЕТИЊСТВA у оквиру Фестивала Руског дечијег филма 2021
Последњег дана НЕДЕЉЕ РУСКОГ ДЕЧИЈЕГ ФИЛМА, приказан је филм „Острво за поправљање“. Целокупна приказана продукција филмова овогодишњег Фестивала је новијег датума. Ови филмови приказани су и у Дадову у Београду, у оквиру Фестивала НЕДЕЉА РУСКОГ ДЕЧИЈЕГ ФИЛМА – СВЕТ БАЈКИ.
Пројекцијама завршног дана Фестивала присуствовали су ученици подружног одељења ОШ „Деспот Стефан“ из доњег Степоша. Као успомену на овогодишњи Фестивал, деца су добила ДВД са цртаним руским филмовима „Смешарики“.
Фестивал дечијег руског филма је поклон компаније Вифсаида из Москве, Међународног фонда Јединства православног народа – одељења у Београду, Удружења „Свеславица“ из Крушевца и Културног центра Крушевац, а поводом 650 година од оснивања града и празника ослобођења града у другом светском рату, 14. октобра.
Марко Живић - Београд је мој дом, Крушевац је моја кућа
Марко Живић, познати глумац и пре свега познати Крушевљанин, преминуо је у педесетој години од последица коронавируса, у Београду. Последње три недеље провео је на болничком лечењу. Остаће упамћен по богатој позоришној и телевизијској каријери.
Марко Живић рођен је 4. априла 1972. године у Крушевцу. Глуму је завршио 1995. године на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Радета Марковића. Био је део сталне глумачке поставе у Позоришту на Теразијама и стални члан Београдског драмског позоришта, али и део свих великих културних дешавања у родном граду, за који је одувек био везан нераскидивим нитима.
Бројне улоге у представама Крушевачког позоришта и безусловна помоћ и учешће на манифестацијама и програмима Културног центра Крушевац, оставиле су неизбрисив траг о глумцу, великом посленику културе, чувару традиције, човеку великог срца, какав је био Марко Живић. Сутра се завршава живот, а шта си урадио ако ниси некоме помогао, говорио је наш суграђанин Марко, помажући свима, онолико колико је био у прилици и могућности. Као специјални гост међународног Фестивала Златна Кацига, свој хонорар је усмерио за куповину рачунара ученици Крушевачке гимназије, учествовао је у раду жирија на многим манифестацијама, био је активан члан Драмског студија „Бата Миладиновић“ Културног центра Крушевац учествујући у великом броју представа. Једна од његових последњих улога била је у реализацији прве опере „На уранку“ Станислава Биничког .
Остаје нам само да се сећамо лепих тренутака проведених у раду и дружењу са њим, дивних остварених улога на позоришној и филмској сцени Србије и Крушевца, великог броја анегдота и пре свега његовог хуманог срца. Кажу да је човек жив, све док живи у сећању оних који су волели и поштовали његов лик и дело, тако да ће Марко, захваљујући свом раду и оствареним бројним улогама, вечно живети у срцима свих Крушевљана.
Хвала му за све и вечна му слава!







































