Почетна страна

ДЕЧИЈА НЕДЕЉА У КЦК

БАЈКЕ ДЕТИЊСТВА

Ехо фестивала Руског дечијег филма од 04. до 09. октобра у 11 часова у Белој сали КЦК

Поклон концерт ЛЕОНТИНА

У оквиру Фестивала музике за децу Расинског округа, четвртог по реду у организацији Културног центра Крушевац, одржан је музички програм, у складу са препорученим мерама због епидемиолошке ситуације. Веома посећен и овацијама публике пропраћен концерт, извела је Леонтина Пат, певачица, успешан композитор, музички педагог и ментор дечјег хора „Чаролија". Ово је друга година, да због пандемије, нисмо били у могућности да организујемо аудиције, пробе и такмичења младих певача и хорова, али то није умањило расположење публике, без обзира што је изостао и такмичарски и ревијални део програма. Мисија Културног центра је едукација најмађих суграђана, а овај Фестивал је осмишљен и организован, у циљу подршке музичким талентима у њиховом музичком образовању и усавршавању.

Фестивал музике за децу, организован је под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Крушевца.

Репертоар културних дешавања за ОКТОБАР 2021.

Концерт соло песама композитора Милоја Милојевића

У Малој сали Крушевачког позоришта је у среду, 29. септембра са почетком од 20 часова одржан концерт соло песама композитора Милоја Милојевића у извођењу сопрана Јованке Михајловић, уз клавирску пратњу Јелене Ћирковић. На програму су се нашла два циклуса соло песама за глас и клавир овог композитора: Пред величанством природе (Оп.3) и Српске народне песме (Оп.19).

Милоје Милојевић (1884-1946), српски композитор, музиколог, музички критичар, фолклориста и музички педагог. Милојевићев отац, Димитрије, родом је био из села Дедина код Крушевца. Виолину је почео учити још у петој години, а први учитељ клавира била му је мајка. Значајне подстицаје у музичком развоју добио је од Исидора Бајића, свог гимназијског наставника музике у Новом Саду. На Филозофском факултету у Београду је студирао германистику, упоредну књижевност, српски језик и књижевност и филозофију. Истовремено је био ученик Српске музичке школе. Тамо је код Стевана Мокрањца учио музичко-теоријске дисциплине и композицију. На музичким студијама у Минхену провео је пет семестара (1907-1910) на студијама композиције, клавира и дириговања са свирањем партитура.

Заједно с Петром Коњовићем и Стеваном Христићем представља генерацију композитора која је у српску музику унела модерне стилове. У почетној фази свога уметничког развоја Милојевић је пошао од српске романтичарске националне школе (Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић). Студије у Минхену откриле су му немачки новоромантизам и музику Рихарда Штрауса, која ће му постати веома блиска. Ипак, током читавог живота није га напуштала склоност према националном стилу - музички фолклор као основу уметничке музике. У соло песмама окренуо се домаћој, француској, немачкој и јапанској лирској поезији. Међу његовим остварењима за глас и клавир вредно је истаћи збирку од десет песама ''Пред величанством природе'' - настала између 1908 и 1920.

Јованка Михајловић - сопран, рођена је у Београду. Дипломирала је на ФМУ у Београду на одсецима за соло - певање (класа проф. Никола Мијаиловић) и за клавир (класа проф. Јелена Јовановић - Петровић). Завршила је и Одсек за рану музику (чембало) музичке школе "Јосип Славенски" у Београду у класи проф. Светлане Стојановић. Запослена је као наставник соло певања у музичкој школи "Станислав Бинички" у Београду.

Јелена Ћирковић - клавир, рођена је у Београду. Дипломирала је на одсеку за клавир музичке академије на Цетињу у класи проф. Владимира Бочкарјова. На истој академији је и започела свој рад као корепетитор на дувачком и гудачком одсеку. Тренутно је запослена као наставник клавира у музичкој школи "Станислав Бинички" у Београду.

Кроз заједнички рад, Јованка и Јелена сарађују дуги низ година, негујући жанр соло - песме у стваралаштву српских композитора.

Film TOMA do 10. oktobra u Bioskopu Kruševac

Међународна недеља глувих и Међународни дан знаковних језика

У Клубу Културног центра Крушевац, у среду, 29. септембра, одржана је центарална Академија поводом МЕЂУНАРОДНЕ НЕДЕЉЕ ГЛУВИХ и МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ЗНАКОВНИХ ЈЕЗИКА. Организатири овогодишње академије су: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања републике Србије, САВЕЗ ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ СРБИЈЕ и ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ КРУШЕВАЦ.

У име организатора обратила се Јулија Стајковић, представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а поред ње наступали су Радомир Кеџа, потпредседника Савеза глувих и наглувих Србије, Миљан Бићанин, председник Основне организације глувих и наглувих Крушевац и Љиљана Радовановић, потпредседница Основне организације глувих и наглувих Крушевац која је на знаковном језику изводила песму „Прича“, Милоша Црњанског а потом је одржала радионицу под називом „Мала школа знаковног језика“ у сарадњи са ученицима основне школе „Вук Караџић“ из Крушевца.

ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ

Pesničko veče, Tema: Sunce

U petak 24. septembra u klubu Kulturnog centra Kruševac održano je pesničko veče za mlade od mladih. Dvanest pesnika čitalo je svoju poeziju ispirisanu nama najsjajnijem nebeskom telu. Veče je proteklo uspešno, na uživanje publike i učesnika i biće ponovljenjo i sledećeg meseca sa podjednako intrigantnom temom, Tema: Mesec.

ДАНИ ПЧЕЛАРСТВА 2021.

У част 34 изложбе меда и пчелињих производа полазници шкoлe говора и глуме Културног центра Крушевац припремили су пригодан културно уметнички програм. Изложбу је отворио Марко Кнежевић, помоћник градоначелника Града Крушевца за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Испред друштва пчелара ,, др. Богољуб Констатиновић" присутне је поздравио Лев Плузњиков.

Изложба Радована Станојевића

Изложба Радована Станојевића званично je отворена у четвртак 23. септембра у Летату Милића од Мачве.

Изложбу чине слике настале у периоду 2019 – 2020. године, а као део десетогодишњег циклуса на тему, радног назива, „Човек и простор“. Слике су изведене у комбинованој техници у формату 135х100цм. Однос два ентитета (човек и простор) аутор је анализирао и интерпретирао у контексту, фиктивног или фактичког, садржаја простора видног поља и непосредног доживљаја свакодневице.

Контекст урбаног простора на слици је изражен геометријским елементима који се мешају са елементима контролисаног геста, а заједно граде симболички знак који непосредно указује на целу или део људске фигуре.

Радован Станојевић, рођен 1974. године у Нишу. Факултет ликовних уметности у Београду завршио 2001. године. Докторске студије на факултету за уметност и дизајн у Београду завршио 2016. године. Члан УЛУС-а од 2005. године. Запослен на Академији васпитачко – медицинских струковних студија у Алексинцу.

Самосталне изложбе:

2004. Галерија „Небо“, Ниш, изложба слика

2005. Легат Милуна Митровића, Сокобања, изложба слика

2009. Галерија савремене ликовне уметности Ниш (Павиљон у тврђави), Ниш, изложба слика

2010. Галерија НКЦ, Ниш, изложба слика

2011. Галерија „ART55“, Ниш, изложба слика

2014. Центар за културу и уметност Алексинац, Алексинац, изложба цртежа

2016. Галерија НКЦ, Ниш, изложба слика

2017. Културни центар Параћин, Параћин, изложба цртежа

2018. Народни музеј Лесковац, Лесковац, изложба слика

Изложба ће бити отворена до 12. октобра.