Почетна страна

Недељна најава програма- Од 17. до 23. маја 2021.

17. ФЕШТ- Четврти дан

Вечерас је публика имала прилику да се подсети историје и историјског лика Драге Машин, а касније краљице Србије. Преставу ЈА ДРАГА су извели ученици драмске секицје КАМЕО, ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха а уз велику подршку и помоћ професора Ивана Чолића који је радио режију и написао текст представе.

Обавештење о отказивању представе

Представа Крушевачке гимназије у оквиру програма ОДЈЕЦИ ТИН ФЕСТА, заказана за среду, 19. 05. 2021. године ОТКАЗУЈЕ СЕ !

ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ

ПИСМО- Говори Гордана Симић (Видео снимак)

ВЕЋ ВИЂЕНО

Лилијани Вутерс

Све нас чека исти пут.

Једном ћемо неизставно напустити тела

у која смо се увукле,

Биће лако, верујем,

Као да смо летње жоржетне хаљине свукле.

Умориће се рука што придржава огавни штап

који ће надживети заметне снове,

очи у којима се огледају Рајна и Сена,

и папир који у походе скриба Фараоновог зове.

Господар и роб речи

Напустиће омиљену оловку

О коју ће се отимати читаоци, знанци и пауци

што вребају већ

полице с омиљеним књигама и мрку каљаву пећ.

Испод маслачка једно ће парче земље бити ископано

потом враћено и утабано тешким ципелама

припитог гробара.

Покушај да све буде исто,

Не нарушити хармонију црнице

Од које све почиње

И с којом све завршава, кажу.

Они неће знати

Колико смо небројено пута већ виделе

и доживеле,

некада у само једном трену

сва растајања света,

Госпођу Смрт и поучну игру њену.

НОЋ СА КАВАФИЈЕМ

У сенци кипариса

Неко ми је говорио Кавафијеве стихове.

Превод је био лош,

Али сјај Кавафијевих свећа нестварно је голицао моје трепавице.

Тада нисам знала да од великих обећања могу остати

Само празне речи,

Нелагодност под ребрима,

Разочарање,

Непријатно осећање погрешно начињених избора.

Требало је мудро сачувати сопствено краљевство,

Окупати се у омиљеним стиховима,

Мање бринути о другима,

Заливати сопствену а не туђу сујету,

Проводити време у безбрижном ћаскању

С пријатељицама,

У оближњем кафеу што подсећа на Кубу,

Изместити се из свакодневног миљеа,

Да би се живело,

Да би се преживело.

Тако бих мање мислила на Кавафија,

Његове свеће и варваре,

У овој ноћи, која је могла бити јутро

Да је у њој мало више светлости.

FB IMG 1558119939345

Дајана Цветковић Лазић

Лазарев град

Има црква.

У бршљен од модрих ноктију обрасла.

Што си јој ближе она све даља.

Катанцем златним забрављена.

Уместо расковник, пупак јој принеси

што ти је Мати по рођењу у рубац бели сакрила,

Лазареееее!

Нерођена браћа ме и сестре дозивају,

у цркву нагоне;

По парче мене откидају

гладно и гадно

устима приносе на Свету Причест;

Мајко Одгонитељко,

Оче Самостомаче,

Има црква!

На олтар јој злаћани

Нерођени постељице приносе,

Мајко Жучииспитељко!

Оче Богодавиоче!

Сестра ми нерођена са главе повезачу откида,

а брат мој, прозебао,

капут ми рукама дрхтавим отима,

И тако босоглаву

и голоногу

за руке ме држе пред Тобом

Лазарееее,

Нек уморну ме угосте јер дугачак је Пут,

А Истина несустижнa

Лазарееее,

Твоја се кост у костима мојим рађа

Ти стојиш а ја лежим

Храст је Твој мојим веђама браник

Tвоја кост у грлу ми запиње

Бајко Богоноситељко,

Лазарееее,

Оче Богокосиоче!

Ово је Твоја црква ал Бог је мој у њој

Мати

Моја је мајка седа старица

Уморних очију, погледа мрачна;

Са њеног лица тече бујица

суза и свака од њих прозрачна,

тешка, корак ми железа.

Мати је моја земља ораница

из које живот хлебородни клија;

Она је сунце над осојем што сија

кад сенка падне на уморна лица

несрећних косаца.

Мајка је моја небо напуштено

над самотном овом Земљом плача;

Са њоме лелек под руку корача

и оловном сузом око орошено.

Она је струна између земље и неба,

птица луталица што песмом вида

Док зубима мучно кида

седму кору поцрнелога хлеба.

Матери мојој не треба истина

између поља и цркве и куће скита

сламена лутка од крпа и рита

разапета између оца и сина.

Реквијем у Сталаћу

Брату Гилету...

Oнога пута умро је неко близу. Реквијем беше у парку сивом.

Овога пута умро је неко ближе. Реквијем у снегу живом.

Онога пута надносиле су се жене над полувековном сенком његовом;

Овога пута сенка је побегла под тешки храст и скаменила тугу у камену.

Смрти, опет си беле оплела прсте око врата нечијег,

још једна је мајка остала без погледа плавог, дечијег.

Прескачеш, смрти. Лажљива варалице.

Испикрвнице! Лезинесрећо!Чедоморко!

Братоотимачице! У Лелеј, залелекала!

Лези, не устала!У море, не уморила!

У ватру, врат сломила!

Братоизелице!

Побелела!

Смрти,

залогај си

нам горак оставила!

Погледај колико дуго жваћемо!

И повраћамо. А сутра ћемо опет.

И сутра после сутра. И тако редом.

Омилела ти улица наша. Намирисала си наше трагове.

Проклетнице, крвокусци и сржопије владају земљом,

а чије ти заметаш трагове? Незнабошко, не именила се!

Небо високо. А земља тврда. А мајка лелече. А суза заковала

за земљу. А бол је узноси до небеса. А ти, смрти, гојиш се незазорна,

силазиш све ниже, низа страну, низ моју улицу у моје срце.

И гнездиш се црна по снегу белом. Траг нам остављаш.

Да ти семе не затремо. За белег. За навек.

лјилјана

Љиљана Павловић Ћирић

НЕМАМ ШТА ВИШЕ ДА РАДИМ ОВДЕ- Говори Лидија Ужаревић (Видео снимак)

17. ФЕШТ- Трећи дан

Трећег дана ФЕШТ-а публика је уживала у веселом издању драмске секције „Јовановци“ и модерној представи „@Instabajka“ коју су радили по тексту Тамаре Милутиновић (која је уједно и режирала), а по идеји Василија Станковића. Ученици ОШ „Јован Поповић“ који су заслужни за дивно шаренило лепоте које су приредили публици су: Василије Станковић, Јана Бјелица, Анастасија Стојановић, Софија Рашић, Јана Крупниковић, Александар Пејић, Тодор Јевремовић, Ања Станковић, Вера Илић, Урош Минић, Елена Ивановић и Тијана Ђорђевић.

Часопис за културу и уметност ПУТЕВИ КУЛТУРЕ 27 - Тема ИСТИНА- Поезија, проза, путопис

casopi putevi kulture 27 korice

ПОЕЗИЈА у ПДФ формату

ПРОЗА И ПУТОПИСИ у ПДФ формату

"МЛАДО ПОЗОРИШТЕ У ПОКРЕТУ"

Драмско- образовна радионица намењена педагозима

Бела сала КЦК

12. мај 2021. године од 11:30

17. ФЕШТ- Други дан

Другог дана публика је могла да погледа представу „СКРОВИШТА СЛОБОДИШТА“ у извођењу ђака ОШ „Свети Сава“ која је рађена по тексту ученика 8/1 и 8/2, а у режији Сандре Максимовић, њиховог предметног наставника.

Улоге:

НАРАТОРИ - Анастасија Стојковић, Нађа Сошић, Вук Марковић, Мартин Томић, Милош Маринковић

Ана Франк - Мина Костић

Кореографија - Ива Митровић

Војници - Виктор Милуновић, Мирослав Мирић, Ђорђе Пантелић, Огњен Карајовић, Матеја Лукић, Алекса Милинчић

Жртве - Антонија Антић, Катарина Топличанин, Милица Филиповић, Мартина Ивановић

Војници, ученици - Младен Вукићевић, Павле Вучићевић, Ана Димитријевић, Арзија Димитријевић, Хелена Драгомировић, Димитрије Здравковић, Христина Ковачевић, Лука Милићевић, Лазар Поповић, Марина Симић, Марко Стефановић, Ђорђе Тодосијевић, Теодора Томашевић, Лука Бићанин, Павле Здравковић, Марко Ивановић, Милица Јанковић, Анастасија Китановић, Невена Младеновић, Стеван Павловић, Лена Смиљковић, Лидија Урошевић, Лукас Урошевић

„Пројекат А.Н.А. – Скровишта и Слободишта“ је документарна, едукативна и ангажована представа, заснована на тромесечном истраживачком читању и (ре)интерпретацији књиге „Дневник Ане Франк“. Ауторски пројекат два одељења осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ Крушевац, по концепту и режији Сандре Максимовић, деконструкција је читалачких искустава и перформирање индивидуалних прича учесника у својеврсни дијалог са прошлошћу и садашњошћу.

Шта је слобода данас? Које границе још увек не успевамо да пређемо? Шта смо научили и учимо из прошлости?

Започет као колективно читање и писање са Аном Франк на часовима српског језика, настављен радионицама грађанског васпитања (Конвенција о правима детета), драмске секције и часовима одељењских старешина, стручним посетама (Слободиште – меморијални споменик жртвама Другог светског рата, Културни центар Крушевца) и разговорима са експертима (психолог, педагог) – овај пројекат је имао за циљ развијање емотивне писмености младих, унапређивање критичког мишљења и толеранције, као и подстицање друштвене одговорности у борби против насиља, предрасуда, мржње.

У раду су комбиноване технике театра сенки, физичког и процесног театра, документарног позоришта, а сам перформанс прати изложба слика, фотографија и бележака које приказују етапе које су пролазили учесници.

Током рада на пројекту и ученици шестог разреда су се прикључили као новинарски тим (писали су обавештења, вести, интервјуе), што је резултирало формирањем једне инспиративне и богате заједнице – својеврсног Слободишта идеја, размене и дијалога.

REPERTOAR BIOSKOPA ,,KRUŠEVAC“, Оd 13. do 19. maja 2021.

Ema

EMA

17,oo

Žanr: Drama

Traje: 102 min.

Kritičari se slažu da je Ema pre svega film neverovatne energije, dobre muzike, još boljih koreografija i odlične scenografije koja lepotu Valparaisa u kome se radnja dešava oslikava napravi način. Ema je žena lude energije koju čak ni Larain ne može da zadrži. Uvodni kadar filmaje samo upozorenje na ono što u njemu sledi: nešto anarhično, pomalo vandalsko, prepuno energije, ali ultimativno iscrpljujuće i hronično nestvarno. Vizuali su parališući, a scene pleas zadivljujuće. U luci grada Valparaiso Ema i njen muž koreograf (Gael Garsija Bernal) usvojili su dečaka Pola za koga se ispostavilo da ima problem sličan Eminom piromanstvu.

U Emi ima toliko toga za uživanje da kao izneneđanje dođe spoznanje da u filmu ima tako malo stvari što postane i evidentnije kada se ispostavi da iza svega ipak stoji zaplet sakriven na prvi pogled.

Cena ulaznice: 200,oo

S T E L A

19,oo

Žanr: Drama, porodični

Traje: 91 min.

Nakon očajničkog pokušaja da probudi pažnju svojih roditelja, 11 - godišnji dečak Nikola beži od kuće.

Stela, pas šarplaninac, je jedina koja može da nađe put do njegovog srca i vrati mu veru u život.

Cena ulaznice: 250,oo

Kontakt: 421-208

Почео 17. ФЕСТИВАЛ ШКОЛСКОГ ТЕАТРА ГРАДА КРУШЕВЦА- ФЕШТ 2021.

Поздравним говором заменице директорице Културног центра Крушевац, Марије Цветковић, отпочео је ХVII ФЕШТ - Фестивал дечијег позоришног стваралаштва основних школа са територије Града Крушевца и околине који ће трајати до 17-ог маја када ће победницима бити и уручене награде. О наградама одучује двочлани жири који ради у следећем саставу: др Зорица Дуковић, професор драмске уметности и Мома Радосављевић, дипломирани глумац.

Прве вечери публика је могла да погледа ревијалну представу у продукцији Културног центра Крушевац едукативног карактера „ПОЗОРИШНИ БОНТОН“ по тексту Стефана Клецина. Адаптацију и режију представе урадила је Лидија Ужаревић, а у представи глуме ученици школе говора и глуме Културног центра Крушевац, Јана Јефтовић и Тања Гашић.