29 god KCK Copy 2

Предавање о Сретењу као дану државности и уставности Републике Србије

Предавач:

Бојан Панић, мастер историчар и председник Удружења историчара Расинског округа

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ

Предавање

Тема: "Сретењe као дан државности и уставности Републике Србије"

Видео снимак предавања

ODLUKE ŽIRIJA XXIX KONKURSA MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA’’ 2021.

ODLUKE ŽIRIJA

XXIX KONKURSA MEĐUNARODNOG FESTIVALA

HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA’’ 2021.

I TEME

а) PROZOR za karikaturu i pisanu formu

b) MUZIKA za mlade do 18 godina

II KATEGORIJE

а) Кarikatura

b) Pisana forma (priča, pesma, аforizam)

c) Za mlade do 18 godina

˗˗ каrikatura, strip i pisana forma

III BROJ RADOVA

Karikatura i pisana forma (priča, pesma i aforizam)

Ukupno: 347autora (291 autor za karikaturu i 56 autora za pisanu formu) iz 50 zemalja sveta poslalo je 882 karikature, 35 priča, 43 pesme I 579 aforizama

Mladi su poslali 140 karikatura i 16 stripova, 6 pesama i 2 priče

IV ČLANOVI ŽIRIJA

а) Za karikaturu

1. Goran Ćeličanin, predsednik

2. Muhamed Đerlek, član

3. Branislav Miljković, član

b) Za pisanu formu

1. Dragiša Pavlović Rasinski, predsednik

2. Momir Dragićević, član

3. Ivko Mihajlović, član

v) Za mlade do 18 godina

1. Jelena Protić Petronijević, predsednik

2. Marija Stojadinović, član

3. Rajna Marinković Aleksić, član

V NAGRADE

а) Za karikaturu

Zlatna kaciga: DARKO DRLJEVIĆ, CRNA GORA
II nagrada: STEFAAN PROVIJN, BELGIUM
III nagrada: JUGOSLAV VLAHOVIĆ, SRBIJA

DIPLOME:

1. MUSA GUMUS,TURKEY

2. LIU QIANG,CHINA

3.SAŠA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA

4. JAVAD TAKJOO,IRAN

5.KLAUS PITTER,AUSTRIA

6.SNEŽANA ČOMOR,SRBIJA

7. VALENTIN DRUZHININ,RUSSIA

8. SLAWOMIR MAKAL,POLAND

9. OLEKSANDER DUBOVSKYI,UKRAINE

10.AHMAD LORD,UK

11.FILIP KARAN,SRBIJA

12.SLOBODAN OBRADOVIĆ,SRBIJA

Članovi žirija

1. Goran Ćeličanin _____________________

2. Muhamed Đerlek ______________________

3. Branislav Miljković ______________________

b) Pisane forme

Zlatna kaciga za priču ,,Arsini prozori’’

(šifra:Lucerka)

autor: Đokica Miljkovic, Novo Selo

Zlatna kaciga za pesmu,,Prozor''

(šifra: Patent)

autor: Miladin Berić, Banja Luka

Zlatna kaciga za aforizam: ,,Na skupštinske prozore stavili smo rešetke. Da se poslanici navikavaju.’’

(šifra:Levandovski)

autor: Bojan Ljubenović, Beograd

Nagrada ,,Rade Brka’’ za priču ,,Prozorska osmatračnica’’

šifra: Četvrtak

autor: Milko Stojković, Smederevska Palanka

Članovi žirija

1.Dragiša Pavlović Rasinski ________________________

2. Momir Dragićević ________________________

3. Ivko Mihajlović ________________________

v) Konkurs za mlade do 18 godina

Nagrada za karikaturu i strip:

I mesto Anastazija Stambolović,Gimnazija , Čačak

II mesto Nevena Milivojević, OŠ „Mile Dubljević“,Lajkovac

III mesto Tamara Vesić,OŠ „Vojislav Voka Savić“,Lazarevac

Specijalne nagrade

Dunja Milošević,OŠ „Mile Dubljević“,Lajkovac

Mia Gerginović,OŠ „Vera Radosavljević“,Negotin

Rastko Tripković,Atelje Kabupa,Beograd

Nagrada za pisanu formu:

I mesto Minja Đelkapić, Čačak

II mesto Lana Veljković , OŠ „Vasa Čarapić“,Beli Potok, Beograd

III mesto Teodora Spasojević , OŠ „Vasa Čarapić“,Beli Potok, Beograd

Članovi žirija

1.Jelena Protić Petronijević ________________

2. Marija Stojadinović ________________

3.Rajna Marinković Aleksić ________________

U Kruševcu

12.2.2021. god.

ZAPISNIK O RADU ŽIRIJA ZA KARIKATURU

29. KONKURSA MEĐUNARODNOG

FESTIVALA HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA''

(KRUŠEVAC – SRBIJA)

Žiri radio u sastavu:

Goran Ćeličanin, predsednik žirija
Muhamed Đerlek, član
Branislav Miljković, član

U prvom krugu selektovanja prispelih radova (882 karikature od 291 autora iz 50 zemalja) izabrane su karikature koje će ući u katalog Festivala. U drugom krugu selektovanja članovi žirija su iz preostalih radova odabrali svako po 5 radova, čime je napravljen najuži izbor radova. Tako odabranih 15 karikatura članovi žirija su ocenjivali poenima od 1 do 15. Sabiranjem podeljenih poena dobijen je konačni redosled 15 najuspešnijih karikatura po mišljenju žirija. Taj redosled je prikazan u priloženoj tabeli.

ZLATNU KACIGU (sa 39 poena od mogućih 45) dobio je Darko Drljević (Crna Gora), drugu nagradu dobio je Stefaan Provijn (Belgium), ( 37 poena) a treću nagradu Jugoslav Vlahović (Srbija), ( 36 poena)

Diplome;

1. MUSA GUMUS, TURKEY

2. LIU QIANG, CHINA

3. SAŠA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA

4. JAVAD TAKJOO, IRAN

5. KLAUS PITTER, AUSTRIA

6. SNEŽANA ČOMOR, SRBIJA

7. VALENTIN DRUZHININ, RUSSIA

8. SLAWOMIR MAKAL, POLAND

9. OLEKSANDER DUBOVSKYI, UKRAINE

10. AHMED LORD, UK

11. FILIP KARAN, SRBIJA

12. SLOBODAN OBRADOVIĆ,SRBIJA

Članovi žirija

1. Goran Ćeličanin _____________________

2. Muhamed Đerlek ______________________

3. Branislav Miljković _____________________

KRUŠEVAC, 12.02.2021.GOD

O B R A Z L O Ž E NJ E

ŽIRIJA ZA RADOVE AUTORA DO 18 GODINA

ZA 29. MEĐUNARODNI FESTIVAL HUMORA I SATIRE

Žiri je vrlo pažljivo pregledao likovne radove i pročitao sve radove u pisanoj formi, a bilo je:

140 karikatura,
16 stripova,
6 pesama,
2 priče

Kada je reč o likovnim radovima, Žiri je posebnu pažnju posvetio idejnosti i likovnoj realizaciji.

Selektovani radovi zadovoljavaju zahteve navedene u propozicijama Konkursa. U većem broju radova bilo je elemenat karikature. Većina stripova nema elemente humora i satire. Uži izbor karikatura i stripa u potpunosti zadovoljava kriterijume konkursa.

Preporuka Žirija za autore koji su ušli u uži izbor je da nastave bavljenje karikaturom i stripom u budućnosti jer imaju dobru osnovu.

Mišljenje Žirija o pisanim radovima.

Ove godine na Konkurs je pristiglo manje radova zbog poznate epidemiološke situacije. Međutim, među radovima koji su stigli na Konkurs nije bilo teško izdvojiti najbolje. I ovog puta je mišljenje žirija da nedostaje elemenata humora i satire. Ipak, nagrađeni radovi su na duhovit način odgovorili na temu.

U Kruševcu,

12.02.2021.godine

Žiri:

1.Jelena Protić Petronijević, predsednik ________

2.Marija Stojadinović, član _______________________

3.Rajna Marinković Aleksić, član ___________________

IMG 5834 Copy

O D L U K A

ŽIRIJA ZA RADOVE AUTORA DO 18 GODINA

ZA 29. MEĐUNARODNI FESTIVAL HUMORA I SATIRE

ZLATNA KACIGA

Kruševac, 2021.

Žiri za radove autora do 18. godina 29. Međunarodnog festivala humora i satire „Zlatna kaciga“, koji je zasedao 10. i 11. februara 2021. godine u prostorijama Kulturnog centra Kruševac, doneo je sledeću odluku:

Za karikaturu i strip:

I mesto

Anastazija Stambolović

Gimnazija , Čačak

II mesto

Nevena Milivojević

OŠ „Mile Dubljević“

Lajkovac

III masto

Tamara Vesić

OŠ „Vojislav Voka Savić“

Lazarevac

Specijalna nagrada

Dunja Milošević

OŠ „Mile Dubljević“

Lajkovac

Mia Gerginović

OŠ „Vera Radosavljević“

Negotin

Rastko Tripković

Atelje Kabupa

Beograd

Za pisanu formu:

I mesto

Minja Đelkapić

Čačak

II mesto

Lana Veljković

OŠ „Vasa Čarapić“

Beli Potok, Beograd

III mesto

Teodora Spasojević

OŠ „Vasa Čarapić“

Beli Potok, Beograd

IMG 5835 Copy

Odluke žirija za pisanu formu

29. Međunarodnog Festivala humora i satire Zlatna kaciga 2021. godine

Žiri u sastavu: Dragiša Pavlović Rasinski (predsednik), Momir Dragićević (član), Ivko Mihajlović (član), dana 12.02.2021. doneo je sledeće odluke:

Zlatna kaciga za aforizam: ,,Na skupštinske prozore stavili smo rešetke. Da se poslanici navikavaju.” , šifra ,,LEVANDOVSKI'', autor Bojan Ljubenović iz Beograda.

Poruka aforističara je da uvek treba sumnjati u vlast I da to ponekad, da bi nam bila bolja, treba reći makar aforizmom.

Dobitnik ,,Zlatne kacige'' za pesmu ,,Prozor“ , šifra ,,PATENT'', autor Miladin Berić iz Banja Luke.

Napisana je u metrički korektnom dvanaestercu, a kazuje, počev o našim naravima. Pa preko problema u kontekstu svetskih dešavanja i najzad do uzdanja u samog tvorca.

Dobitnik ,,Zlatne kacige'' za priču ,,Arsini prozori'', šifra ,,LUCERKA'' autor Đokica Miljković iz Novog Sela.

U književnom smislu priča je solidno ispričana. Autor je verno pokazao da se preterane ljudske ambicije nikad ne ostvare.

Nagrada ,,Rade Brka'' za priču ,,Prozorska osmatračnica'', šifra ,,Četvrtak'', autor Milko Stojković iz Smederevske Palanke.

Autor je vrlo duhovito, narodskim jezikom,ispričao priču o društveno socijalnim problemima, ali i o neukusnim pojavama na nekim našim televizijama.

Kruševac, 12.02.2021.

Članovi žirija:

1. Dragiša Pavlović Rasinski _____________________

2. Momir Dragićević ___________________________

3. Ivko Mihajlović ______________________________

Monodrama DECA PAKLA - Lidija Užarević

Жирирање приспелих радова на конкурсу Међународног фестивала хумора и сатире "ЗЛАТНА КАЦИГА" 2021.

10. фебруар - Међународни дан безбедности на интернету

Шта je дигитално насиље и како да га зауставимо?

(10 ствари које адолесценти и млади желе да знају o насиљу на интернету)

Šta je digitalno nasilje (cyberbullying)?

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.

Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.

Primeri digitalnog nasilja su:

• širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama

• slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka

• lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.

Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.

10 najčešćih pitanja o digitalnom nasilju

1. Da li sam žrtva nasilja na internetu? Kako da razlikujem neslanu šalu od nasilja?

Svi prijatelji se međusobno šale i zadirkuju, te je ponekad teško reći da li se neko samo zabavlja ili pokušava da te povredi, pogotovo na internetu. Ponekad će uz šalu napisati i „samo se šalim“ ili „ne shvataj sve tako ozbiljno“.

Ako se osećaš povređeno ili misliš da se drugi smeju tebi umesto sa tobom, onda je šala otišla predaleko. Ako se to nastavi i nakon što si od osobe tražio/la da prestane sa takvim ponašanjem, i ako se i dalje osećaš uznemireno zbog toga, onda možemo da govorimo o nasilju.

Kada se nasilje dogodi na internetu, ono može da pažnju velikog broja ljudi – tebi i poznatih i nepoznatih.

Gde god se nasilje dogodi, ne moraš da ga trpiš, već možeš da ga prijaviš i zaustaviš.

2. Koje su posledice digitalnog nasilja?

Kada iskusiš online nasilje, možeš se osećati kao da te svi napadaju, čak i unutar tvog doma. Može da ti se čini kao da nema pomoći. Posledice mogu da traju dugo i da na različite načine utiču na osobu:

Mentalno - osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje
Emocionalno - osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala
Fizički - umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje
U ekstremnim slučajevima, digitalno nasilje može čak dovesti do toga da osoba izvrši samoubistvo.

Digitalno nasilje može da utiče na nas na više načina. Međutim, ono se može prevazići i osoba može da povrati svoje samopouzdanje i zdravlje.

Dečak koristi mobilni telefon — UNICEF Srbija/2019/Pančić

3. Sa kim treba da razgovaram ako sam žrtva nasilja na internetu?

Ako misliš da si žrtva nasilja, prvi korak je da potražiš pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe).

U školi se možeš obratiti pedagogu ili omiljenom nastavniku ili profesoru.

Ukoliko ne želiš da se obratiš osobi koju poznaješ, pozovi besplatan broj 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu).

Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, blokiraj nasilnika i prijavi nasilje toj društvenoj mreži. Kompanije moraju da štite svoje korisnike.

Moglo bi biti od pomoći da sakupiš dokaze – poruke i slike koje dokazuju da si bio/la izložen/a nasilju.

Ukoliko si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji.

Pozovi besplatan broj 19833 i prijavi digitalno nasilje.

4. Doživljavam nasilje na internetu, ali se bojim da pričam sa roditeljima o tome. Kako da im kažem za svoj problem?

Ako si žrtva nasilja, razgovor sa odraslom osobom kojoj veruješ je prvi i najvažniji korak koji možeš da napraviš.

Razgovor sa roditeljima nije uvek lak. Ali postoje neke stvari koje ti mogu pomoći.

Izaberi vreme za razgovor kada znaš da imaš njihovu punu pažnju i objasni koliko je problem sa kojim se suočavaš ozbiljan. Tvoji roditelji možda ne poznaju digitalne tehnologije toliko dobro kao ti, pa ćeš morati da im detaljno objasniš šta se događa.

Oni možda neće odmah imati rešenje, ali će sigurno želeti da pomognu i probaće da, zajedno sa tobom, pronađu način da zaustave nasilje. Dve glave su uvek pametnije od jedne!

Ako još uvek ne znaš da li da se njima obratiš ili ne, razmisli da se obratiš drugim odraslim osobama kojima veruješ. Ima mnogo ljudi kojima je stalo do tebe i sigurno će želeti da ti pomognu.

5. Kako mogu da pomognem prijateljima da prijave nasilje, naročito ako se oni boje da ga sami prijave?

Svako može da postane žrtva digitalnog nasilja. Ako vidiš da se to događa nekome koga poznaješ, pokušaj da mu pružiš podršku.

Važno je da saslušaš svoje prijatelje. Zašto ne žele da prijave da su žrtve nasilja? Kako se osećaju? Objasni im da ne moraju zvanično da prijave nasilje, ali da je važno da razgovaraju sa nekim ko bi mogao da im pomogne.

Tvoji prijatelji bi mogli da se osećaju loše. Budi ljubazan/a i strpljiv/a prema njima. Pomozi im da razmisle šta bi mogli da kažu i kome. Ponudi se da pođeš sa njima ako odluče da prijave nasilje. Najbitnije je da ih podsetiš da si tu zbog njih i da želiš da im pomogneš.

Ako tvoji prijatelji i dalje ne žele da prijave nasilje, podrži ih u pronalaženju odrasle osobe kojoj možete da se poverite. Imajte na umu da u određenim situacijama posledice sajber-nasilja mogu da budu opasne po život.

Ako ništa ne preduzmeš, osoba se može osećati kao da su svi protiv njega/nje ili da nikoga nije briga. Tvoje reči mogu da naprave razliku.

UNICEF/2020

6. Internet mi omogućava pristup raznim informacijama, ali me i izlaže mogućem nasilju. Kako da zaustavimo nasilje, a da nastavimo da koristimo digitalne tehnologije?

Biti umrežen ima mnogo prednosti. Međutim, uvek postoji i rizik od kog treba da se zaštitiš.

Ako naiđeš na nasilje na internetu, možda ćeš poželeti da izbrišeš određene aplikacije ili ostaneš neko vreme van mreža da bi sebi dao/la vreme za oporavak. Ali odlazak sa interneta nije dugoročno rešenje. Nisi učinio/la ništa loše, pa zašto bi bio/la uskraćen/a? Možda čak na taj način šalješ nasilnicima pogrešnu poruku - ohrabruješ njihovo neprihvatljivo ponašanje.

Svi želimo da zaustavimo digitalno nasilje, što je i jedan od razloga zbog kog je prijavljivanje nasilja izuzetno važno. Ali stvaranje interneta koji želimo želimo, prevazilazi puko prijavljivanje nasilja.

Moramo da budemo pažljivi o onome što delimo ili kažemo u digitalnom prostoru, jer naše reči mogu naneti štetu drugima.

Moramo biti ljubazni jedni prema drugima i na mreži i u stvarnom životu. Svako od nas!

7. Kako da sprečim da neko zloupotrebi moje lične podatke na internetu?

Dobro razmisli pre nego što objaviš ili podeliš bilo šta na društvenim mrežama - jer to može ostati zauvek na internetu i neko može kasnije da zloupotrebi te podatke. Nemoj davati lične podatke kao što su adresa, telefonski broj ili ime škole.

Na većini društvenih mreža možeš da:

• kroz podešavanje postavki privatnosti naloga odabereš ko može da vidi tvoj profil, da ti šalje direktne poruke ili komentariše postove.

• prijaviš štetne komentare, poruke i fotografije i zatražiš njihovo uklanjanje.

• potpuno blokiraš ljude – neće moći da vide tvoj profil, niti da te ponovo kontaktiraju.

• odabereš da se komentari određenih ljudi pojavljuju samo njima.

• obrišeš postove na svom profilu ili da ih sakriješ od određenih ljudi.

Na većini društvenih mreža, osobe koje blokiraš neće dobiti obaveštenje da si to uradio/la.

Dobro razmisli pre nego što objaviš ili podeliš bilo šta na društvenim mrežama - jer to može da ostane zauvek na internetu.

8. Da li postoji kazna za digitalno nasilje?

Većina škola ozbiljno shvata nasilje na internetu i pokrenuće postupak protiv njega. Ako te drugi učenici vređaju ili maltretiraju u digitalnom prostoru, prijavi nasilje svojoj školi.

Ljudi koji su žrtve bilo kog oblika nasilja, uključujući ono koje se odigrava na internetu, imaju pravo na pravdu i da nasilnik odgovara za krivično delo.

Zakoni protiv nasilja, posebno digitalnog, su još uvek novina i ne postoje u svim državama. Zbog toga se mnoge zemlje oslanjaju na druge relevantne zakone, poput zakona protiv uznemiravanja, kako bi kažnjavali nasilje u digitalnom prostoru.

U nekim zemljama koje imaju posebne zakone o nasilju putem interneta, žrtve mogu da traže zaštitu, zabrane komunikaciju sa određenom osobom i, privremeno ili trajno, ograniče upotrebu elektronskih uređaja koje ta osoba koristi za vršenje nasilja.

Međutim, važno je zapamtiti da kažnjavanje nije uvek najefikasniji način za promenu ponašanja nasilnika. Često je bolje usredsrediti se na popravljanje štete i popravljanje odnosa.

Devojčice u drže telefon u ruci — UNICEF Srbija/2019/Pančić

9. Da li se tehnološke kompanije mogu smatrati odgovornim za digitalno nasilje?

Internet kompanije sve više obraćaju pažnju na digitalno nasilje. Mnoge od njih uvode načine kako da što bolje zaštite svoje korisnike kroz uvođenje novih alata, smernica i načina za prijavu nasilja na internetu.

Međutim, kompanije moraju da urade još više. Mnogi mladi ljudi svakodnevno doživljavaju digitalno nasilje, a neki se suočavaju sa ekstremnim oblicima zlostavljanja na internetu.

Tehnološke kompanije imaju odgovornost da zaštite svoje korisnike, posebno decu i mlade.

Na svima nama je da ih smatramo odgovornima kada ne ispunjavaju svoje dužnosti.

10. Da li postoje onlajn alati za zaštitu dece i mladih od digitalnog nasilja?

Svaka društvena mreža nudi različite alate (pogledaj dole) koji omogućavaju korisnicima da ograniče ko može da komentariše, gleda objave ili ko može da postane njihov prijatelj ili pratilac. Mnogi od ovih alata uključuju jednostavne korake za blokiranje, isključivanje ili prijavljivanje digitalnog nasilja. Ohrabrujemo te da ih istražiš.

Kompanije koje stoje iza društvenih mreža takođe pružaju obrazovne alate i smernice za decu, roditelje i nastavnike kako bi se upoznali sa rizicima i načinima da budu sigurni onlajn.

Takođe, ti možeš da budeš prva linija odbrane od digitalnog nasilja. Razmisli o tome gde se nasilje dešava u tvojoj zajednici i na koji način možeš da pomogneš - podizanjem glasa, otkrivanjem nasilnika, kontaktiranjem odraslih osoba kojima veruješ ili širenjem svesti o tom problemu. Čak i jednostavan čin ljubaznosti može imati veliki uticaj.

Ako si zabrinut/a za svoju sigurnost ili nešto što ti se desilo na mreži, hitno razgovaraj sa odraslom osobom kojoj veruješ. Ili pozovi besplatan broj 19833 i anonimno porazgovaraj sa stručnim licem.

Подаци истраживања преузети уз сагласност са сајта UNICEF-а

RASINSKE HRONIKE

Promenio sam dva vozila kako bih danas stigao iz prestolnice u Kruševac, tako je bilo jeftinije. Ustvari lažem, tako je bilo džabe. Trajalo je pet i po sati i smrzo sam se ko štene na naplatnoj rampi Velike Plane (nemojte nikada da hvatate stop odatle) ali nije mi bilo druge, morao sam da se vratim, para više nije bilo a da ih ima, ne bi mi ih ni slali.

Već je pao mrak kada sam stigao u rodni grad, nisam odmah krenuo kući, nisam žurio. Dogovorio sam se sa nekoliko drugara i drugarica da se nađemo, hteo sam sebi dobrodošlicu, da olakšam tranziciju, i imao sam stvari da kažem i uradim, dugo nisam bio ovde.

Dogovorili smo se da se nađemo na Porti, starom gradu Kruševca koji se nalazi na brežuljku, gotovo u centru i točak mog kofera je poskakivao dok sam ga vukao uz kaldrmu. Dogovor je bio da se nađemo na starom mestu, takozvano: „Kod Laze“, livene statue osnivača grada, našeg kneza Lazara.

Stigao sam prvi što potpuno liči na Kruševac, ja koji sam prešao 200 kilometara stižem brže od ovih koji žive par ulica dalje jer su inertni. Palim svoju poslednju cigaretu koju sam sačuvao od sebe, puštam zid kroz nozdrve dok gledam jednostavne ali markantne crte lica našeg kneza.

-E, Lazo, Lazo...- rekoh mu.

Laza i ja se znamo jako dugo. Pamtim kako su me kao malog penjali na njegova krila. Pamtim takođe kako sam mu se, kao malo veći, sam na glavu penjao. Tu sam se, naslonjen na njega prvi put poljubio a čini mi se da je i za moje prvo pijanstvo Lazar bio tu, gledao me je brižno i tiho osuđivao.

Oduvek mi se činilo da mu nešto nije po volji. Ranije sam iz tog lica čitao nevolju odlaska u boj iz koga se neće vratiti a sada mislim da je zbog onoga što ostavlja, nedovršeniih poslova, porodice, neispričanih priča. Zamišljam stari grad nekada, zidine opasane, drvene konake, živu pijacu, ljude kako se cenjkaju, naoružane konjanike. Zamišljam glasnike kako kleče pred kneginju Milicu, saopštavaju da je Kosovska bitka završena, da su oba vladara mrtva, da se turska vojska povlači a srpska u rasulu...

-E, Lazo, Lazo...- rekoh mu ponovo. Knez se nemo složio.- ugasio sam pikavac poslednje cigarete i okrenuo se da vidim da li moji drugovi pristižu. Tada sam tog dana po prvi put video osmeh.