Почетна страна
Представљање учесника 47. МАНИФЕСТАЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА
Друго место
Месна заједница Дворане - КУД Бистрица
Куд „Бистрица“ из Дворана основан је почетком 70-их година под називом Дом културе Дворане. Априла 1983. промењен је назив у „Живка Мићић“ да би од 2007. понео назив „Бистрица“. Оформљен је са циљем задовољавања културних, васпитних, духовних и других потреба локалне заједнице. Броји око 60 активних чланова сврстаних у фолклорну, музичку, драмску и секцију за очување традиције и културне баштине. Од свог оснивања КУД заузима значајно место у култури крушевачког краја, учествује на свим локалним и регионалним манифестацијама и на најбољи начин презентује своју средину. Редовно је награђиван за најбоље фолклорне групе и кореографије, певачке групе и вокалне солисте. Поред многобројних наступа у земљи, КУД је имао значајнијих гостовања у Аустрији, Р.Српској, Косову, Македонији, Бугарској. У претходној години, након освајања првог места омладинаца на фолклоријади Расинског округа, на Међуокружној смотри фолклора у Орашју на којој је учествовало 14 КУД-ова из седам округа, КУД је победом изборио пласман на Републичку смотру која се сваке године традиционално одржава у Кличевцу. На жалост, из оправданих разлога друштво није било у могућности да се појави на највећем такмичењу фолклора у земљи. Због запажених наступа, организација Света Србија из Београда је угостила наш КУД у Коларчевој задужбини 28.јуна на Видовданском концерту „Србија се роди“ поводом обележавања 630 година од Косовског боја на коме су наступила многобројна српска удружења из земље и дијаспоре. Централни и најмасовнији културни догађај представља летња манифестација „Бистричко коло“ на којој учешће узима око 300 учесника. Поред фолклорних група, значајно место на овој манифестацији заузима седмодневна академска ликовна колонија и књижевно вече на којима учествују уметници и књижевници широм земље. Поред забавног карактера, циљ манифестације јесте и апсорбовање енергије млађих нараштаја и њихово каналисање ка правим вредностима, а све кроз забаву и дружење са академским сликарима и књижевницима. Како ликовна колонија датира с почетка 70-их сматра се колевком данашњих колонија у овом делу земље. У оквиру ње одржавају се јавни часови сликања за све заинтересоване поклонике ове уметности. У оквиру манифестације организују се бројни догађаји забавног карактера у виду спортских надметања, такмичења у припремању гулаша... КУД у својој колекцији има значајан фундус уметничких слика од више стотина радова и оригиналне аутентичне народне ношње. На овогодишњој манифестацији Такмичење села града Крушевца МЗ Дворане је заузела друго место.
On-line биоскоп - Филм Алексеја Буркина
Филмови са Mеђународног фестивала православног филма „Снажни духом“
Фестивал православног филма „Снажни духом“, који се одржава уз подршку града Крушевца, Крушевачке епархије и московске продуцентске куће „Вифсаида“, а у организацији Културног центра Крушевац ове године није одржан, тако да овим пројекцијама филмова желимо да премостимо период између прошлогодишњег јубиларног петог и будућег шестог Фестивала.
КРАСНОВ
Документарни филм о Николају Петровичу Краснову, архитекти који је оставио значајан траг на
изглед главног града Србије. То је прича о судбини истакнутог архитекте Русије и Србије,
Николају Краснову (чувени архитекта, градитељ Ливадијског дворца) који је пре сто година био
принуђен да отпутује из бољшевичке Русије и да отпочне са 55 година – нови живот у Београду. За
целокупно време своје каријере, Краснов је изградио више од 100 грађевина, при чему се његово
мајсторсво током живота само усавршавало.
On-line биоскоп - Филм Александра Стољарова
Филмови са Mеђународног фестивала православног филма „Снажни духом“
Фестивал православног филма „Снажни духом“, који се одржава уз подршку града Крушевца, Крушевачке епархије и московске продуцентске куће „Вифсаида“, а у организацији Културног центра Крушевац ове године није одржан, тако да овим пројекцијама филмова желимо да премостимо период између прошлогодишњег јубиларног петог и будућег шестог Фестивала.
ПОГРЕШНА ПРИЧА
Линија између документарних хроника и играних филмова је нестала са Стољаровим, откривајући нешто заиста вредно у свету уметности. Филм који има свој карактер, атмосферу, интонацију. Готово сви ликови на сликама редитеља су руски интелектуалци, филозофи, мислиоци. Као и у осталим његовим филмовима, редитељ покушава да разуме и открије јавности пут човека према Богу.
On-line биоскоп - Филм Сергеја Зајцева
Филмови са Mеђународног фестивала православног филма „Снажни духом“
Фестивал православног филма „Снажни духом“, који се одржава уз подршку града Крушевца, Крушевачке епархије и московске продуцентске куће „Вифсаида“, а у организацији Културног центра Крушевац ове године није одржан, тако да овим пројекцијама филмова желимо да премостимо период између прошлогодишњег јубиларног петог и будућег шестог Фестивала.
Филм Сергеја Зајцева
САВЕЗНИЦИ - СА ВЕРОМ И ИСТИНОМ!
Руски документарни филм „Савезници – вером и правдом!“. Филм говори о Американцима, Енглезима и Французима – савезницима СССР у годинама Другог светског рата. Они деле с гледаоцима своја сећања. То су кадрови хронике о конвоју енглеских бродова, који су се борили против немачких подморница на северу Европе и на прилазима Мурманску и о сусрету савезника на Елби, а други је филмски и фотографски летопис протеклог рата. У овом документарном филму чују се узбуђене приче стараца-ветерана рата, који су се борили против фашиста, а доживели су наше време.
SVE BOŽIĆNE PRIČE
Počnimo od Dikensa
Od sviju velikana svetske književnosti, domaća publika je možda najmanje upoznata sa delima Čarlsa Dikensa. Desilo se to da su ga mnoge generacije izbegle u lektiri, a i one koje su ga imale često su se opredeljivale za neki drugi medij kao što je film ili serija, jer ih je bilo i ima ih puno za svaki njegov roman. Da biste rauzmeli Čarlsa Dikensa i uživali u svim njegovim kvalitetima, morate ipak zaroniti u sama literalna dela i tek se tu vidi da je to genije nalik Dostojevskom ili Servantesu.
Zašto je tako, saznaćete u nastavku teksta..
Na prvom mestu, Dikens je beskrajno duhovit autor čiji se humor teže transponuje na ekran te iz filmova stičemo utisak da je ‘’to onaj pisac koji piše o bedi, siromašnoj deci i prljavom viktorijanskom dobu’’, a zapravo nije tako.
Drugo, Dikens je pisao kako je pričao, njegova književnost je dizajnirana da se glasno čita i priča pa je i opis nečeg najsumornijeg u njegovim romanima obojen vedrinom njegovog duha.
I naravno, ono po čemu je Dikens ponajviše poznat jesu piktoreskni likovi njegovog doba koji se mogu lako transponovati i u naše vreme, koji su ponekad smešni, ponekad strašni a ponekad oba. Specifičan autorov stil činio je da ti likovi budu življi od života i zato su mediji kao što su crtani film ili strip mnogo bolje dočaravali originalnu nameru nego što su recimo film ili serija uspevali. Na video igricu o Oliveru Tvistu publika još čeka.
Par stvari o duhovima
Dikens nije verovao u duhove. Barem ne u one duhove koji su toliko zaokupljali maštu u viktorijansko vreme, na duše mrtvih koje su pozivali medijumima, bio je veliki protivnik toga.
Pa ipak, duhovi su mu bili neka vrsta fascinacije tako da gotovo nema nijednog njegovog dela a da se ne pojavljuju na neki način. U svom poznom stvaralaštvu on će razviti žanr moderne horor priče o duhovima, ali u “Božićnoj priči” (koju je napisao relativno mlad, sa trideset godina) njegov pristup je bio potpuno drugačiji. Tamo su duhovi više antropomorfne ideje, prikaze ne iz sveta mrtvih već iz viših svetova, bilo da ih nazivamo anđeoskom pojavom ili starim paganskim bogovima.
Izuzetak je jedino duh Marlija, duša pokojnog partnera glavnog lika, Ebenizera Skrudža, ali i on je biće mnogo više zavijeno u metafore nego u žitku ektoplazmu. Njegovo postojanje u zagrobnom životu je mnogo bliže ideji nego otelotvoravanju.
180 godina Božićnih priča
“Božićna priča” je prvi put štampana 1842. godine i od tada nije prestala da se štampa. Kada je nastala tehnologija filma, među prvim adaptacijama romana za film bila je “Božićna Priča”. Nastankom crtanog filma desilo se isto. Od kada izum televizije dovodi ekran u svako domaćinstvo, pravi se barem jedan film godišnje inspirisan “Božićnom pričom”. Likovi iz tog romana poznati su koliko i Deda Mraz i sada taj roman živi potpuno odvojeno od svog autora, nalik na narodnu priču.
Ono što ovo delo čini besmrtnim umetničkim delom su njegova univerzalnost i jednostavnost. Ovo je priča o pokajanju i prazničnim radostima sa kojom se može indetifikovati svako biće koje gaji ljudskost u sebi. Likovi ovog dela su živi i životni a sa druge strane su čisti arhetipi, odnosno njihova primena je toliko široka da se mogu primeniti na svaku epoohu i svaki žanr.
Zato danas i imamo toliko varijacija na temu “Božićne priče”. U animiranoj umetnosti gotovo da nema poznatog crtaća koji nije izbacio svoju stilizaciju od kojih je najpoznatija (i jedna od najboljih) Diznijeva “Mikijeva Božićna priča” iz 1983. Takođe, Duško Dugouško ima dve Božićne priče, Simpsonovi su joj posvetili jednu epizodu, Mapet šou i Ulica Sezam imaju dugometražni specijal a tu su još i Štrumpfovi, Kremenko i Kamenko, gospodin Magu i naravno, Tomas Lokomotiva. Svaki od ovih crtaća ispunjavali su likovi iz njihovih autohtonih franšiza i ta transformacija u ličnosti iz Dikensove “Božićne priče” u svakom od ovih slučajeva bila je glatka i neprimetna.
Filmovi, u svojim stilizacijama tek su varirali sa sadržajem “Božićne priče”.Ebenizer Skrudž bio je od računovođe do vlasnika hotela, supermarketa, mafijaš, pisac, TV voditelj, prodavac nekretnina, kauboj-revolveraš pa čak i pogrebnik.
N.P.
Вишемедијски пројекат МОЈ ПРИЈАТЕЉ КЛАВИР - снимак концерта Нада Колунџија, клавир
У немогућности одржавања концерта уживо, који је био заказан за крај новембра. Културни центар Крушевац је за Вас снимио концерт Наде Колунџије, пасиониране промотерке савремене музике и једне од најзначајнијих пијанисткиња савремене музике у региону.
ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА - резултати конкурса у категорији средњих школа
Уторак, 08.12.2020.
EСOMOVE - Екологија мог завичаја
У категорији средњих школа награђен је рад ученика Хемијско технолошке школе Крушевац. Ученици Петра Томић, Немања Татић и Урош Алексић. МенторЛидија Гвозденовић, организатор практичне наставе.
Филм је едукативног карактера и има за циљ да упути гледаоце у значај очувања чистих вода и земљишта, као и пробуђивање еколошке свести и проширење знања из те области, потреба и културних навика. Зато су се ученици потрудили да на занимљив начин представе делић ове актуелне теме.
https://www.youtube.com/watch?v=XRpAiK1p8O0
Захваљујемо се свим ђацима и њиховим наставницима што су учествовали на Фестивалу и посветили пажњу овако значајној теми за све нас.
Сви добитници награда и њихови наставници награђени су књигама и дипломама које ће им бити уручене када буде повољнија епидемиолошка ситуација.
ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА - резултати конкурса у категорији основних школа
Понедељак, 07.12. 2020.
Културни центар Крушевац је, током новембра месеца, организовао Фестивал краткометражног филма, ECOMOVE – ЕКОЛОГИЈА МОГ ЗАВИЧАЈА, са циљем да допринесе унапређењу позоришне и филмске културе деце, са жељом да се кроз уметничку игру, школу и разговор утиче на свест деце да стичу еколошка знања, вредности, еколошку културу…
Учесници Фестивала били су маштовити и показали висок ниво еколошког знања и културе. Жири је издвојио три рада у категорији основношколског узраста.
Захваљујемо се свим ђацима и њиховим наставницима што су учествовали на Фестивалу и посветили пажњу овако значајној теми за све нас.
Сви добитници награда и њихови наставници награђени су књигама и дипломама које ће им бити уручене када буде повољнија епидемиолошка ситуација.
3. место
Милица Годић, Кристина Мијајловић и Мартина Смиљковић ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха. Ментор Оливера Коларић, наставница биологије. У видеу који су нам послале бавиле су се приказивањем огледа из биологије.
https://www.youtube.com/watch?v=XBDlQbL5wNM
Групни рад ученика ОШ „ Брана Павловић“ из Коњуха и ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ученици Ненад Миљаковић и Милан Жикић. Ментори Славољуб Тоскић и Оливера Коларић, наставници биологије.
Филм сарджи природне и историјске знаменитости Бора и Борског језера. Настао је у сарадњи две школе ОШ „Бранко Радичевић“ (Бор) и ОШ „Брана Павловић“ (Коњух). Филм су направили ученици биолошке секције обе школе у циљу подизања свести грађана на очување природних одлика нашег краја.
https://www.youtube.com/watch?v=Zldyloqqm64&feature=emb_logo
Марија Видић, Тијана Матејић и Јасна Годић, ОШ „ Брана Павловић“ из Коњуха, ментор Оливера Коларић, наставник биологије
Филм сарджи природне и историјске знаменитости села Бела Вода са антропогеним екосистемима. Рад су радиле ученице осмог разреда и приказале позитиван и негативан утицај човека на природну средину. Филм је направљен у циљу унапређења еколошке свести грађана и ученика.
