Čekajući teatar- deveti deo
Čekajući teatar devet
Danas ćemo se, kao i predhodnih nedelja, baviti delom koje je nastalo na pozornici a zatim preselilo na film. Ovog puta u pitanju je delo koje se u jednoj bitnoj stvari razlikuje od svakog predhodno pomenutog: loše je. Toliko je loše da pruža nesreću i ostavlja traume. Normalan gledalac ustuknuo bi pred takvim ostvarenjem, ali teoretičar će svakako pohrliti da ga vidi. Na kraju krajeva, uopšte nije lako napraviti ovoliki promašaj od jednog interplanetarnog hita kakvo je originalno scensko delo bilo.
Mačke (Cats) 2019 u režiji Toma Hopera
Idejni tvorac i kompozitor „Mačaka“ na sceni je ujedno i otac modernog mjuzikla, Andrju Lojd Veber a ovo delo njegov je prvenac i manifest. Veber je ideju za mjuzikl preuzeo iz zbirke pesama T.S. Eliota i koncept mu je bio delo sačinjeno samo od pesama koje će nedostatak fabule popuniti vrhunskim songovima, koreografijom, scenografijom, kostimima, glumačko pevačkim talentom, energijom i čistim scenskim šarmom. Mjuzikl je dočekao premijeru 1981 i od tada pa sve do dana današnjeg ostao je hit koji broji po desetine hiljada izvođenja i milijarde dolara zarađenih od karata širom sveta.
Ali šta je onda pošlo po zlu u adaptaciji na velike ekrane?
Odgovor je sve, baš sve.
Pozornica je mesto koje neumitno poseduje magiju, prisnost između gledaoca i glumca na sceni jedan je od osnovnih postulata koje teatar nosi još iz antičkih vremena. Pred pozornicom, spreman si da poveruješ u sve, onog čega nema, tvoj um će nadomestiti. Film ima drugu magiju, on kao forma pruža celokupan audiovizuelni ugođaj i ako je loš, gledalac filmu prosto ne veruje. Film je prvo nečitak što je već katastrofalno jer jedino što mu ostaje su desetina nekoherentnih pesmica. Drugo, vizuelno, film je u najboljem slučaju loš a u najgorem nesnosan, nepodnošljiv. Montaža stvara trajne ožiljke na očima a efekti su, prosto rečeno, ružni. Treće, samim tim i poslednje koje ćemo navesti (ne i poslednje) je da je svet mačaka na pozornici hiperaktivan, pun života i nade, u filmu taj svet je samo bizaran, na momente odvratan i depresivan, depresivan, depresivan. Jedina nada koju gajiš tokom filma je da će završiti. Ko to želi uopšte da gleda?
Tako da danas imate negativnu preporuku: ne gledajte ovaj film, vratite se originalnom delu koje stvarno zaslužuje pažnju.
ПРЕПОРУКЕ КЦК
ПРЕПОРУКЕ КЦК 17
КЊИГА/ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ
РАСТЕ ЈЕДНО ДРВО У БРУКЛИНУ, аутор Бети Смит, роман, објављен 1943. Наслов оригинала: A TREE GROES IN BROOKLYN by Betty Smith(1896-1972). Ауторка јер рођена као Elizabeth Wehner, у породици ирских досељеника. Књигу је на српски превела са енглеског 1956. Милица Симеоновић. Књига је код нас имала више издања код различитих издавача (Рад, Београд...).
Убрзо после објављивања у Америци, роман је постао бестселер и освојио милионски број читалаца. Ауторка, Бети Смит је преточила своје животно искуство, заправо своје детињство проведено у Бруклину на самом почетку 20. века, емоције и сећања девојчице рођене у сиромашној породици у којој се мајка борила за опстанак радећи најтеже послове а отац, кога је рано изгубила, о коме се не зна много, био је склон алкохолу, слично као у роману у којем је главна личност девојчица Френси, толико убедљива и уверљива, зналачки насликана са много нијанси да се ова књига по њој памти, пре свега. Она је то дрво које расте у Бруклину и које опстаје упркос свему, за које ауторка у роману каже: Постоји једно дрво које расте у Бруклину. Зову га и небесним дрветом. Где год му семе падне, из њега ниче дрво што стреми небу. Расте на ограђеним земљиштима, као и на запуштеним ђубриштима. расте из подрумских решетака, и једино оно расте из рушевина. Расте врло бујно... може да опстане без сунца, без воде, па чак и без земље. Сматрали би га лепим, да га нема толико.
Ауторка је показала велику упорност и борбеност у времену у којем је још увек жена била далеко подређена и скрајнута од друштвеног ангажовања, озбиљног школовања, успела је да превазиђе судбину која јој се указивала самим породичним статусом и жељом родитеља да што пре почне да ради. Сама се школовала, усавршавала и постала угледни прозни и драмски писац. Роман РАСТЕ ЈЕДНО ДРВО У БРУКЛИНУ улази у ред најбољих америчких романа 20. века. По овом делу је снимљен истоимени филм чувеног редитеља Елије Казана, а по њему су игране и позоришне представе као и радио драме.
ФИЛМ
ДРВО РАСТЕ У БРУКЛИНУ, снимљен 1945. (“A TREE GROWS IN BROOKLYN”). Режија: Елија Казан (Elia Kazan) Улоге:Пеги Ен гарнер (Peggy Ann Garner) као Френси Нолан, Џејмс Дан (James Dunn) као Џони Нолан, Дороти Макгвајер (Dorothy McGuire) као Кејт Нолан, Џоан Блондел (Joan Blondell) као Милдред Пирс.
То је први холивудски филм великог редитеља грчког порекла Елије Казана, рођеног у Константинопољу, 1909, у породици кападокијских Грка, (касније се школовао на престижним универзитетима у Америци и постао један од најпознатијих светских редитеља свих времена). У једној реченици сведен је садржај филма: сентиментална прича о сиромашној породици Нолан, ирским досељеницима у Бруклин на почетку 20. века.
Награде: Оскара за епизодну мушку улогу добио је Џејмс Дан (Џони Нолан, отац породице, човек који је подстицао машту код своје деце а није успевао да нађе посао, углавном због алкохолизма...).
Међутим у филму је посебно заблистала и публику освојила девојчица Пеги Ен Гарнер (у улози Френси Нолан) која покушава да удовољи свима, нежна и осетљива и пати због поткресаног дрвета...
Филм је вредан препоруке за све који га нису гледали али и за оне друге, да се подсете и да уживају у уметничким вредностима овог остварења, хуманим порукама и сјајној глуми.
ПОРУКА
Попут мириса који на нешто лепо и сетно подсети, или неке мелодије, понекад делови из књига, невелики делови, учине исто то. (Тања Таубнер поводом књиге Расте једно дрво у Бруклину)
Čekajući teatar- osmi deo
čEKAJUĆI TEATAR 8
“Da li bi svet bio lepši kada bi sa vremena na vreme pevali o svojim unutrašnjim svetovima uz pratnju muzike?”
Brilijantin (Grease) 1978. u režiji Randala Kleislera
Prevod naslova “Grease” na srpski jezik ne daje potpunu sliku ovog dela. Grease na engleskom, pored brilijantina, znači i mazivo tj. masnoća. Pored toga bio je i pogrdni naziv za prostu radničku klasu pedesetih godina u Americi o kojoj se u filmu zapravo i priča. Kasnije, moda i stil baš te podkulture ostali su pečat tog vremena, pedesete onakve kakve ih sada mi zamišljamo.
Ovo je prvenstveno film o odrastanju, srednjoškolska romansa mladih ljudi suočenih sa problemima novog modernog doba, o generaciji punoj optimizma, koja će izgraditi zapadni svet kakav danas poznajemo.
Čekajući teatar- sedmi deo
Čekajući teatar sedam
Neka dela su previše fabulozna da bi ih uopšte i tumačili kroz političko socijalne kontekste.
Roki hohor šou (Rocky horror picture show) (1975) u režiji Džima Šermana
Sedamdesete su bile prekretnica i za pozornicu i za film. Preko sterilne kamernosti pedesetih godina i agresivnog buntovništava šezdesetih dolazimo u epohu gde nije baš sve tako crno ili belo. Novootkrivene slobode i ideje tog vremena ondašnjim autorima dale su vetar u leđa da istražuju krajnje granice ljudskog indetiteta, seksualnosti i apsurda. Ovaj film može se slobodno uzeti kao manifest tog vremena kao i vesnik moderne pop kulture do dana danešnjeg.
Ovo je klasik preporučen svakom ko je lišen predrasuda, slobodan, nenametljiv i još uvek aktuelan.
OBAVEŠTENjE - DEZINFEKCIJA KULTUROM
Кulturni centar Kruševac od 14.7.2020. godine, prezentovaće svoje programe on-line na svim internet portalima (Facebook, Instagram, sajt KCK...)
www.facebook.com/bioskopkrusevac
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ - 9. јул 2020.
КЊИГА/ЧАСОПИС
Напомена: На сајту www.kck.org.rs једном недељно биће објављивана поједина поглавља из ПУТЕВА КУЛТУРЕ бр.30.
Часопис ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, број 30, издавач Културни центар Крушевац, пролеће/лето 2020. ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопис за културу и уметност, излази већ 18 година, прати догађања КЦК али у овом броју доноси и многе друге прилоге бројних аутора из Крушевца, Београда, Ваљева, Ужичке Пожеге, Трстеника..., сарадника из дијаспоре и страних аутора. У уводном делу налази се текст, беседа са отварања Сајма књига Расинског округа 2019. коју је изговорила др Зорана Опачић, наслов је: КЊИГА – ПУТ У СРЕДИШТЕ СЕБЕ И СВЕТА.
Овај, 30. број посвећен је теми САРАДЊА о којој су писали (рубрика ХУМОР И САТИРА): Александар Чотрић (приредио афоризме страних аутора), Јован Арсић Јовче (афоризми), Оливер Миладиновић (прича Малдиви).
У рубрици МУЗИКА ФИЛМ писали су: Јелена Вељковић (Други фестивал музике за децу Расинског округа, 2019), затим Данко Стојић (сарадња на филму), Драгојло Јовић (Сарадња КЦК са Француским институтом у Београду), Јелена Протић Петронијевић (о књизи СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА, музички живот Крушевца, аутор Радмила Мишић), Златибор Крамарић (прича Две палме).
У рубрици РАЗГОВОРИ, због САРАДЊЕ КОЈА ТРАЈЕ годинама приредили смо разговор са тројицом аутора из Прокупља, то су: Миливоје Шоп Крстић, сатиричар, Саша Миловановић, песник, психолог, радник у култури и Љубиша Красић, песник, професор књижевности. Са др Драганом Марићем, светским стручњаком за маркетинг и нове технологије, разговор је водио Живомир Миленковић.
У рубрици ПРОЗА/ПУТОПИС приче објављују: Светлана Станковић, Ирена Ђорђевић и Гордана Симић.
За ПУТОПИС је у овом броју била задужена Вида Ненадић која је своје утиске и записе са пута по Латинској Америци поделила са читаоцима ПУТЕВА КУЛТУРЕ.
У рубрици БАШТИНА објављују Александар Гавриловић ( Епархији рашко-призренској у походе) и Никола Миленковић ( Сарадња балканских савезника у Првом балканском рату).
У рубрици ЕСЕЈИ објављују: Миомир Милинковић, Маријана Јовелић, Дајана Цветковић Лазић, др Зоран Аврамовић, Милијан Деспотовић, Вељко Стамболија, Раде Вучићевић, а о поезији Радомира Мићуновића (недавно преминулог, дугогодишњег сарадника ПУТЕВА КУЛТУРЕ) писали су Зорка Митровић и Ранко Павловић. Томислав Крсмановић у овам броју објављује есеј о Петеру Хандкеу.
У рубрици ТЕОЛОГИЈА две приче објављује Иван Миладиновић (Старац Исихије, Маргита). Редакција је приредила ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА МИЛОСТИВОГ, према тексту др Јустина Поповића, (из књиге ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА НОВЕМБАР).
У рубрици ИЗЛОЖБЕ, уредник рубрике Марија Стојадиновић пише о изложби слика Јелене Боровчанин, Оливера Штрбац пише о изложби мозаика Игора Марковића, а Никола Шуица о изложби слика Бојане Николић. Све поменуте изложбе су приређене ове године у просторима КЦК.
У рубрици ПОЕЗИЈА песме објављују: Драгослав Ђорђевић, Владица Радојевић, Вукосав Илић, Биљана Миловановић Живак, Слободан Симић, Емилија Живојиновић, Чедо Ковачевић Чеков, Дане Стојиљковић, Ања Милошевић, Љубиша Ђидић, Градимир Карајовић, Миливоје Вељић. Посебно место у рубрици заузима ПОРТРЕТ ПЕСНИКА, овог пута то је Оливера Цветић. О њеном стваралаштву пишу: Велимир Ралевић, Драшко Дошљак и Миливоје Илић.
Рубрика КЊИЖЕВНА ОМЛАДИНА посвећена је младим ствараоцима, овог пута члановима садашњим и некадашњим Књижевне омладине крушевачке Гимназије, а то су: Мина Марковић, Анђела Деспотовић, Ана Марјановић, Марина Крстић и Јана Милисављевић.
КЊИГА ЗА ДЕЦУ
ЉУЉАШКА СНОВА, аутор Оливера Цветић (1963, Крагујевац). Издавач: Легенда, Чачак, 2012. Ауторка која добро познаје дечију душу,оно што желе, што сањају, што воле. Ради са децом као васпитач у Предшколској установи Бисери у Трстенику, посвећена је стваралаштву за децу. Поред књига поезије (Загонетна сневалица, Хула-хоп) објавила је и збирке композиција (Распеванка, Музичка дуга). На музичким фестивалима музике за децу врло активна и награђивана. Пише и поезију за одрасле (књига Да Свето не изгубим). У Оливериној поезији има музике и без компоновања. Има разумевања дечијег света у којем се песникиња, очигледно добро сналази. Чак, надахнута несташлуцима, дечијим причама и понекад необичним поступцима, исписује своју Љуљашку снова. Има и озбиљних тема. Свештеничка кћи, Оливера, посвећује песме Богу и Богородици тако да их прихвате и деца и сви на планети који носе бар мало топлине у срцу.
ФИЛМ
Човек из Рија, оригинални наслов:That Man from Rio/L'homme de Rio. Први пут приказан 1964. Редитељ: Philippe de Broca. Жанр: акциона комедија. Овај авантуристички филм који је француско-италијанска продукција, настао је као први кao први пројекат у продукцији Les Artistes Associés, француског студија холивудске фирме United Artists. После премјере су бројни критичари приметили сличност са тадашњим филмовима из серије о Џемсу Бонду. У питању је једноставни заплет од којег крећу атрактивне динамичне сцене и акције на егзотичним местима. Редитељ De Broca je открио дa га је инспирисао популарни стрип Авантуре Тинтина, али и роман Џозефа Конрада Срце таме. Филм је тада био једна од првих важнијих међународних продукција која приказује и Бразилију, тада нову престоницу Бразила са футуристичком архитектуром (Oscar Niemeyer, архитекта, био јеинспириција за лик индустријалца De Castra, чији лик у филму тумачи Adolfo Celi). Филм је постигао велики успех, имао је велику гледаност у Француској и у читавом свету. То је у комерцијалном смислу једно од најуспешнијих остварења у глумачкој каријери Жан-Пол Белмонда. Филм је освојио Награду за најбољи страни филм Њујоршког круга критичара. L'Homme de Rio је такође, оставио важан утисак на неке истакнуте синеасте, најпре на Стивена Спилберга...
Белмондо игра француског војника на одсуству (Adriеn Duforket, пилот француског ваздухопловства) који планира да се сретне са својом девојком Anjes (чији лик тумачи Françoise Dorléac) у Паризу. Он стиже баш у тренутку када њу киднапује банда јужноамеричких Индијанаца који верују да девојка зна место где је сакривено велико благо у џунгли...
У очајничком покушају да спаси жену коју воли, Adrien јури отмичаре и заврши у авиону за Рио де Жанеиро... Сцене снимљене у Рију јесу посебна вредност овог филма, атмосфера и привлачност града и поднебља не остављају гледаоце равнодушним и остају за памћење. И то је разлог да се овај филм погледа још једном, повешће нас на путовање које нисмо очекивали.
ПОРУКА
Оливера Цветић (Песма Богу): Стално пази на добро твоје
присети се знаш ли ко је
пут увек нађе до срца твог
јер он је Љубав Он је Бог
ОТВАРАЊЕ ЛЕТА КУЛТУРЕ 2020. ДЕЧИЈА ПРЕДСТАВА НАША ДЕЦА, У ИЗВОЂЕЊУ НАДЕ БЛАМ
Културни центар Крушевац је програмом на отвореној кружној сцени Пионирског парка отворио Лето културе 2020. Програм је био посвећен најмлађима током кога су децу на самом почетку забављале маскоте омиљених цртаних јунака. У наставку програма, гост вечери, прослављена глумица Нада Блам, извела је представу “Наша деца” Бранислава Нушића и деци представила позоришну сатиру и комедију на један посебан начин. Сви присутни у Пионирском парку, деца и родитељи, уживали су током овог програма, жељно ишчекујући неке нове.
