Почетна страна
Čekajući teatar 12
Čekajući Teatar 12
,,Svi žele da slušaju pesme o čoveku koji je patio ceo život jer je ukrao veknu hleba.”
Jadnici (Les Mizerables) 2012. u režiji Toma Hopera
Primordijalno delo ovog mjuzikla je, naravno, roman ,,Jadnici” od Viktora Igoa koji, kao sva Igoova dela postavlja pitanja o humanosti: Šta znači biti čovek? Kada čovečnost počinje i gde staje? Osnovni motiv ovog dela su siromaštvo i nemaština koji su danas itekako aktuelni.
Sam mjuzikl je nastao u Francuskoj 1980. odakle se vrlo brzo preneo na scenu u Britaniji a zatim i na ceo svet. Četrdeset godina kasnije, delo je i dalje sveže i neće zastareti. Sa druge strane, ovo je krajnja forma i kao takva, mjuzikl se više neće ni menjati ni adaptirati. Za one koji žele proširiti svoje znanje i istančati svoj estetski sud preporučujemo još i “Jadnike” iz 1998. u režiji Bili Avgusta koji nije mjuzikl i rađen je po originalnom romanu ali zato ima sjajnu glumačku postavu i verovatno više šarma nego što blokbaster iz 2012. ima da ponudi.
Čekajući teatar 11
Pozdrav svim ljubiteljima pozorišta, filma i svega između! I ovaj mesec započećemo mjuziklima, ako ništa drugo oni imaju pesmu i igru kada postavljaju teška pitanja. Kasnije ćemo prelaziti sa teme na temu kao skakač u šahu, u nameri da popunimo praznine u ovom spektru istorije umetnosti.
Svini Tod, berberin iz pakla (Sweneey Todd) 2007.
u režiji Tima Bartona
Ovde imamo primordijalno delo koje je mnogo puta adaptirano prvo na papir pa na scenu pa i na platno. Sve je krenulo iz petparačkog horora viktorijanskog doba i za ovih 170 godina preraslo je i u fenomen i u legendu.
Primesa „Svini Toda‚‚ je krajnje jednostavna. To je „Grof Montekristo‚‚ prilagođen potrebama novog žanra, horor literature, koji se stvarao u Viktorijanskoj Engleskoj na čelu sa autorima kao što su Edgar Alan Po, Mari Šeli, Bram Stoker...
Ovo je takođe i poslednji značajan film Tima Bartona a pretposlednji njegov kvalitetan. Barton je svoju verziju za film adaptirao od Brodvejske predstave iz 1973. i kao neko ko je iskreni ljubitelj i gotike i horora, briljirao je u tome.
Ova priča i njene kasnije adaptacije, naravno imaju svoje probleme ali oni su ponajviše ljudske prirode. A to je: Zašto je zabavnije gledati serijskog ubicu-koljača, kanibala-kuvaricu i ostale zlikovce nego dvoje mladih i zaljubljenih? Zašto je lakše pisati o zlu nego o ljubavi? Da li je problem u ljudskoj prirodi ili u nasleđu starom dve hiljade godina?
