KCK – BLOG
Archive for category POEZIJA
LJUBAVNI recePAT – Promocija
Posted by ljuba in Ljubodrag Obradović, Nekategorizovano on avgust 10, 2010
DODJITE DA UŽIVAMO U POEZIJI I MUZICI !!!
SVETAČKE OČI – Jelena Protić-Petronijević
Posted by ljuba in Jelena P.P. on januar 31, 2010
SVETAČKE OČI
Kada dodješ i kada podješ
Kada se kriješ
I kad se biješ
Kada grešiš
I kad se tešiš
Kada se hraniš
I kad se braniš
Kada čitaš i kad se pitaš
Kad pišeš
I kada dišeš
Kada se znanje samo toči
Pa mnogo umeš i razumeš
Iz daljine neke plave
Na tebe paze svetačke oči
Nevidljivog Svetog Save
(C) Jelena Protić-Petronijević
VREME JE – Gordana Knežević
Posted by ljuba in Gordana Knežević on avgust 5, 2009
VREME JE
Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine
Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti
Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja
Šutiram upozorenje
kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća
Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa
(C) Gordana Knežević
ЈОЦА АМСТЕРДАМ – Јелена Протић-Петронијевић
Posted by ljuba in Jelena P.P. on jul 4, 2009
ЈОЦА АМСТЕРДАМ
(Анти)јунак нашег доба
На почетку
И на крају
Свега
Била је лова
Врло прљава
И заразна
За оног ко не призна
Истину сам себи
Колика је казна
И непремостива
Провалија
Између изгубљеног
Обичног живота
И оног у белим оделима
Са томпусима
И варљивим
Драгим камењем
И смртоносним
Комбинацијама
Много опаснијим
Од шаха
Само бела поља
Су у игри
И бели краљ
Изнад свега
И бели амбис
Испод њега
Тамо где се
Сан завршава
Јелена Протић-Петронијевић
ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović
Posted by ljuba in Ljubodrag Obradović on jul 4, 2009
ČUVARI PRAVA NA ISTINU
Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.
Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.
Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.
Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.
Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.
Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.
(C) Ljubodrag Obradović
SKORAŠNJI KOMENTARI