Archive for category POEZIJA

LJUBAVNI recePAT – Promocija

10-ti susreti pesnika PoezijaSCG održaće se 14.08.2010. godine u Kruševcu, kada će se i promovisati knjiga *LJUBAVNI recePAT* u kojoj sa svojim ljubavim pesmama učestvuje 56 pesnika, članova ili prijatelja ovog sajta.


DODJITE DA UŽIVAMO U POEZIJI I MUZICI !!!

Nema komentara

SVETAČKE OČI – Jelena Protić-Petronijević

SVETAČKE OČI

Kada dodješ i kada podješ

Kada se kriješ

I kad se biješ

Kada grešiš

I kad se tešiš

Kada se hraniš

I kad se braniš

Kada čitaš i kad se pitaš

Kad pišeš

I kada dišeš

Kada se znanje samo toči

Pa mnogo umeš i razumeš

Iz daljine neke plave

Na tebe paze svetačke oči

Nevidljivog Svetog Save

(C) Jelena Protić-Petronijević

1 komentar

VREME JE – Gordana Knežević

Gordana Knežević

VREME JE

Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine

Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti

Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja

Šutiram upozorenje
kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća

Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa

(C) Gordana Knežević

1 komentar

ЈОЦА АМСТЕРДАМ – Јелена Протић-Петронијевић

ЈеленаПП

ЈОЦА АМСТЕРДАМ

(Анти)јунак нашег доба

На почетку
И на крају
Свега
Била је лова
Врло прљава
И заразна
За оног ко не призна
Истину сам себи
Колика је казна

И непремостива
Провалија
Између изгубљеног
Обичног живота
И оног у белим оделима
Са томпусима
И варљивим
Драгим камењем
И смртоносним
Комбинацијама
Много опаснијим
Од шаха

Само бела поља
Су у игри
И бели краљ
Изнад свега
И бели амбис
Испод њега

Тамо где се
Сан завршава

Јелена Протић-Петронијевић

1 komentar

ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović

Ljuba

ČUVARI PRAVA NA ISTINU

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.

Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.

Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.

(C) Ljubodrag Obradović

Nema komentara