DODJITE DA UŽIVAMO U POEZIJI I MUZICI !!!
SVETAČKE OČI
Kada dodješ i kada podješ
Kada se kriješ
I kad se biješ
Kada grešiš
I kad se tešiš
Kada se hraniš
I kad se braniš
Kada čitaš i kad se pitaš
Kad pišeš
I kada dišeš
Kada se znanje samo toči
Pa mnogo umeš i razumeš
Iz daljine neke plave
Na tebe paze svetačke oči
Nevidljivog Svetog Save
(C) Jelena Protić-Petronijević
VREME JE
Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine
Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti
Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja
Šutiram upozorenje
kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća
Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa
(C) Gordana Knežević
ЈОЦА АМСТЕРДАМ
(Анти)јунак нашег доба
На почетку
И на крају
Свега
Била је лова
Врло прљава
И заразна
За оног ко не призна
Истину сам себи
Колика је казна
И непремостива
Провалија
Између изгубљеног
Обичног живота
И оног у белим оделима
Са томпусима
И варљивим
Драгим камењем
И смртоносним
Комбинацијама
Много опаснијим
Од шаха
Само бела поља
Су у игри
И бели краљ
Изнад свега
И бели амбис
Испод њега
Тамо где се
Сан завршава
Јелена Протић-Петронијевић
ČUVARI PRAVA NA ISTINU
Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.
Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.
Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.
Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.
Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.
Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.
(C) Ljubodrag Obradović
ЉУБАВ ИЗ СКЛОНИШТА
Звук ме један подмукли
данима прогања
не плашим се искрено
кад је са мном Тања
BRDO IZNAD OČEVOG GROBA*
kao graničnik mojih vidika
nada strahova i tuge
raširilo se brdo iznad očevog groba
continue reading…
SEĆAŠ LI SE RELJIĆ STEVANA
STOJAO JE NA HODNIKU ŠKOLE
UVEK NASMEJAN I PUN NEBULOZA
SEĆAŠ LI SE KAKO JE TRAVA
OKO ŠKOLE MIRISALA NA DETINJSTVO
continue reading…
Четири даме и Сима ! Праве вредности Клуб КЦК – дођите и уживајте…
МОРАВА
Пливамо леђно у трави
певамо Морави
лећи
тећи
