LJUBAV

Dopusti mi da u tvoj život udjem,
ne kao suza k’o bol il ‘seta,
već kao pesma jutrom što cveta.
Dopusti mi da ti na uho šapnem,

Ne kao nekom stranom i tuđem,
već kao bliskomi dragom biću
da volim jutra s tobom sto sviću.

Da volim oči kada se jave,
ne one oči bilo koje,
već one oči, jedine, tvoje,
oči koje u meni bude plave.

Nemirne zore. Dopusti mi da kažem
malenom cvetu, ptiću u letu
da sam najsretnija na celim svetu.

© Nataša Stanojević
Medicinska škola Kruševac
I nagrada na konkursu galerije MAKY za 2011. godinu