Archive for category Poezija

PESNIČKA PRPORENJA – Konjuh 2011 – Nataša Stanojević

LJUBAV

Dopusti mi da u tvoj život udjem,
ne kao suza k’o bol il ‘seta,
već kao pesma jutrom što cveta.
Dopusti mi da ti na uho šapnem,

Ne kao nekom stranom i tuđem,
već kao bliskomi dragom biću
da volim jutra s tobom sto sviću.

Da volim oči kada se jave,
ne one oči bilo koje,
već one oči, jedine, tvoje,
oči koje u meni bude plave.

Nemirne zore. Dopusti mi da kažem
malenom cvetu, ptiću u letu
da sam najsretnija na celim svetu.

© Nataša Stanojević
Medicinska škola Kruševac
I nagrada na konkursu galerije MAKY za 2011. godinu

Nema komentara

NE VOLIM JESEN – Katarina Ćirković

Из ПОЕТСКОГ ТЕАТРА-Радионице за креативно писање КЦК

Не волим јесен

Јесен је моје најмање вољено годишње доба. Тмурна је и кишовита. Пуна је хладноће.

Киша пљушти из ледених облака. не волим је, јер је хладна и магловита. Деца се не играју напољу. Јак ветар дува на све стране. Дрвеће облачи златне хаљине и по неки лист опада. Баре се јако брзо праве. Магле се спуштају. Мој град жути. Облаци су сиви, влажни и спремни да падне нова киша.Дим излази из кућа збијених преко пута моје зграде. Сунце све мање сија. Птице се полако селе на југ. Цвеће је повило главице. Све је утихнуло. Последње бобице лелујају по жбуновима чекајући да их неко убере. Када се само сетим дивног лета пуног гласова деце, сунчевих зрака, сладоледа, валова и дугих пешчаних плажа. Лето је било незаборавно. Заиста не волим јесен.

Бар ће ускоро доћи зима пуна белих пахуља, игре, забаве и распуста. Доћи ће и Божић пун радости, поклона и санкања. Јесен је за мене врло ружна и тмурна.

Катарина Ћирковић, 9 год.

1 komentar

NALIČJE SUDBINE – Nevena Vukosavljević

Nevena

NALIČJE ISTINE

Zažmuri i ne gledaj istinu u lice;
ovo što se nebom plavi
može biti trag varke,
a ne veseli let ptice.

Pročitaj ostatak članka »

Nema komentara