BRDO IZNAD OČEVOG GROBA*
kao graničnik mojih vidika
nada strahova i tuge
raširilo se brdo iznad očevog groba
tmurno i sumorno
grmljavinom raspevano
kao da nije lepota mog detinjstva
iz njega ptice izleću
rasprše se iznad moje glave
i gledaju moje suze iznad očevog groba
nestaju i vraćaju se
i vide moj strah
čelicne ptice iznad brda mog detinjstva
i lice moje zborano u grcu
i usne moje zgrčene u pesmi
ne veruju zvezdama iznad očevog groba
ne veruju brdu mog detinjstva
(C) Srdjan Živković
SKORAŠNJI KOMENTARI