DILEMA
Lebdi dugo nad glavom,
u suncu koje dogoreva,
u pesmi cvrčaka…
U duši praznine popunjava,
i bolom u srcu seva…
Iskonska dilema.
Zbog nje, jasno postaje magla,
kola zastaju u pola brda,
vrtovi mirise i svežinu gube.
Zbog nje nesanica je bolna,
postelja tvrda,
a uzaludno brbljanje,
samo tupi zube.
Dilema je to sasvim prosta.
Predgrađe joj postojbina.
Liči na izločkani put.
Zbog nje gubim i brata i gosta
i mrzim prijatelje, kad nema vina
i mesec mi se čini isuviše pust.
Pred tom dilemom,
bežim u neki drugi svet
i plačem u ponoć na mostu starom,
kao da sam pred vratima pakla.
A rešenje zamiriše,
ko u proleće cvet.
U srce doleti biće nežno,
ljupko i krhko
i razbije sve dileme,
baš ko da su od stakla.
(C) Ljubodrag Obradović
SKORAŠNJI KOMENTARI